Kolumna Dragutina Matanovića: Neprijatelji neće srušiti Srpsku crkvu, patrijarha i predsednika |
Kolumna Dragutina Matanovića o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, patrijarhu Porfiriju i predsedniku Aleksandru Vučiću.
Srpski narod je vekovima živeo bez svoje države, ali nije odustao od sebe, pravoslavne vere i identiteta. To je most koji spaja generacije Srba, temelj srpske civilizacije, naša duhovnost, kultura, naše školstvo i stvaralaštvo. Toplina i snaga u srcu srpskih heroja. I na Kosovu polju, i na Kajmakčalanu, i na Košarama.
Pravoslavlje ujedinjuje srpski narod širom sveta. Patrijarh Porfirije je rekao da srpski narod „nikada nije napustio svoju pravoslavnu veru i crkvu i ona ga je vodila, čuvala i sačuvala do naših dana”. Srpska crkva je vekovima imala i posebnu ulogu – kada je Srbija pala pod tursko ropstvo, Crkva je preuzela i versko, političko, čak i vojno vođstvo.
Preteča Srpske pravoslavne crkve je Žičko-pećka arhiepiskopija, koja je zalaganjem Svetog Save stekla samostalnost 1219, a zatim je nastala Pećka patrijaršija, koja je postojala 1346–1463, i 1557–1766. godine. Savremena Srpska pravoslavna crkva je uspostavljena 1920. godine i ima eparhije i parohije u svim republikama bivše Jugoslavije, Evropi, Severnoj Americi, Australiji…
Udari na Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Porfirija su podmukli i neprestani. Odvijaju se paralelno sa najstrašnijim napadima na državu i predsednika Aleksandra Vučića. To je udar na isto, narodno biće, oličeno u svetovnoj i duhovnoj vlasti.
Kako funkcionišu ovi sinhronizovani udari, videlo se u emisiji „Utisak nedelje”, kada je bivša supruga Nenada Čanka, blokaderska profesorka Marija Vasić najteže izvređala SPC i njene vernike, nazivajući pojas Presvete Bogorodice „primitivnim fetišom”.
Čanak, duvač flaute, Nenad, nazvao je Univerzitet „Sveti Sava” „univerzitetom........