Kolumna Dragutina Matanovića o izborima 25. oktobra.

Postoje mesta gde čovek zaćuti. Hram Svetog Save je jedno od njih. Ušao sam u njega neposredno pred miting u Areni i zatekao onu neverovatnu lepotu pravoslavlja. Mozaik, svetlost, kupola, ogroman prostor koji istovremeno deluju i veličanstveno i umirujuće.

Ideja o njegovom podizanju javila se još krajem 19. veka, gradnja je počela 1935, ali su je prekinuli rat, a potom i decenije komunističke vlasti koje su je sprečavale. Tek je 1984. dobijena dozvola da se radovi nastave. U poslednjoj, presudnoj fazi, Hram je konačno priveden veličanstvenom obliku koji danas vidimo zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

Od Hrama do Arene nije bilo potrebno mnogo vremena. I tamo je bilo veličanstveno. Prema proceni MUP-a, u hali, na platoima i u široj zoni oko Arene bilo je više od 70.000 ljudi. Zastave, skandiranje, atmosfera zajedništva.

Čita se pismo slovačkog premijera Roberta Fica. „Podržavam Srbiju, jer je svoja. Podržavam Aleksandra, jer on ne dozvoljava da vašom zemljom upravlja neko iz sveta, koliko god bio moćan. On sluša samo vas, narod Srbije“, poručio je Fico.

I tu je suština. Ne sviđa se Briselu Srbija koja pokušava da vodi sopstvenu politiku. Ne sviđa mu se Srbija koja već četiri i po godine nije uvela sankcije Rusiji. Ne sviđa mu se Srbija koja razgovara i sa Moskvom i sa Pekingom i koja sada gradi i strateški dijalog sa Trampovom Amerikom.

U Evropi sve glasnije odzvanjaju ratni doboši. Stanovništvo se priprema za rat, a svako ko odbije........

© Informer