Kolumna Dragutina Matanovića: Dan pobede 9. maj - opomena i obaveza |
Kolumna Dragutina Matanovića o Danu pobede.
Da Sjedinjene Američke Države nisu predvodile saveznike u Drugom svetskom ratu, Evropa bi danas govorila nemački ili možda japanski jezik, istakao je američki predsednik Donald Tramp nedavno u Davosu. Tačno je da bi rat trajao mnogo duže bez američke pomoći i da bi sasvim sigurno odneo mnogo više ljudskih žrtava. Međutim, istina je da su oko 80 odsto nemačkih vojnih gubitaka posledica borbi sa Crvenom armijom. Izuzetno je važno da su SAD samostalno vodile rat protiv Japana, što je sprečilo Japance da napadnu Sovjetski Savez u Sibiru. Takođe, Engleska je već 1940. bila pred bankrotom, tako da bi verovatno morala da pristane na jednu vrstu ponižavajućeg primirja da nije bilo Amerike.
Na zvaničnom sajtu Franka Valtera Štajnmajera, aktuelnog predsednika Nemačke, piše: „22. juna 1941. godine, napadom Vermahta na Sovjetski Savez započeo je rat za istrebljenje. Sa 27 miliona mrtvih, uključujući 14 miliona civila, Sovjetski Savez je pretrpeo najviše žrtava u Drugom svetskom ratu.“
Ovu konstataciju potvrdio je i Volfgang Šnajderhan, svojevremeno najviši oficir Bundesvera, koji je istakao: „Hitlerova operacija Barbarosa započeta je sa 3,3 miliona vojnika. Ta ofanziva nije bila deo ’normalnog’ rata kao što to istorija beleži, već od početka rasističko-ideološka kampanja istrebljenja.“
Zbog ovog cilja fašista, više od polovine sovjetskih zarobljenika nije preživelo nemačke logore. Glad, masovna streljanja, bolesti i prisilan rad bili su svakodnevica za „nižerazrednu rasu“ predviđenu za uništenje. Ono što je bilo garantovano drugim zarobljenicima iz Zapadne Evrope, nikako nije važilo........