Relja Željski, načelnik Uprave za analitiku BIA, objavio je autorski tekst za nedeljnik "Kompas" s naslovom: "Kurtijev projekat za rasrbljavanje Kosova i Metohije", koji prenosimo u celosti.

"Ne postoji ozbiljnija i bolnija bezbednosna tema za Srbiju, od njene južne pokrajine. Iako kroz istoriju našeg naroda nije nedostajalo izdajnika srpstva, Nenad Rašić je prvi koji to čini motivisan kockarskim dugovima

Najveći, kontinuirani i sve intenzivniji bezbednosni izazov za Republiku Srbiju i srpski narod danas nesumnjivo predstavlja kvazidržavni teror koji lažna država "Kosovo" na čelu sa Aljbinom Kurtijem sprovodi prema našim sunarodnicima i institucijama u južnoj srpskoj Pokrajini. U kombinaciji sa otvorenom i prećutnom podrškom delova međunarodne zajednice, taj izazov postaje još složeniji i teži zbog aktivnog učešća osoba koje su rođene kao Srbi, ali su za sebe izabrali put izdaje i prodaje nacionalnih interesa i vrednosti.

Istini za volju, svaka strani okupator je među Srbima pronalazio pojedince spremne na saradnju. Njihovi motivi su bili različiti, a najčešće ih je vodila želja za materijalnim dobrima i „mrvicama“ vlasti koje padaju sa stola okupatora. Međutim, naša istorija nije upamtila da je neko za čin Jude bio motivisan kockarskim dugovima, dok se nije pojavio Nenad Rašić iz Dobrotina kod Lipljana, koji je spreman da zarad svojih poroka žrtvuje ne samo dedovinu, nego sve srpsko na Kosovu i Metohiji.

Znali su i da Srbi neće pristati da budu ikebana u "multietničkoj" tzv. republici Kosovo, pa su radili na stvaranju srpske političke stranke koja će podržati „novu državu“. Tako je nastala "Samostalna liberalna stranka" (SLS), a Nenad Rašić se našao u samom vrhu te političke organizacije.

Vratimo se malo u prošlost. Treća srpska armija pod komandom generala Bože Jankovića ostvarila je 22. oktobra 1912. godine vekovima sanjani san celog srpskog naroda i na samom početku Prvog balkanskog rata pobedonosno stupila na Kosovo polje. Suze radosnice ozarile su lice svakog vojnika i svakog Srbina koji su se tih dana našli na tom prostoru koji u srcima pripadnika našeg naroda ima posebno mesto. Pobednička vojska produžila je dalje ka Uroševcu i nadomak Lipljana u velikom srpskom selu Dobrotin zatekla je samo jednu srpsku porodicu koja je posedovala svoju zemlju. Ostale porodice i dalje su živele u feudalnom poretku na zemlji turskih gospodara.

Jedna od većih porodica koju su zatekli u selu bila je porodica Rašić. Njihovi preci doselili su se ranije nakon proterivanja svih hrišćana iz sela Kamena glava kod Uroševca. Uz slobodu, Rašićima je od strane oslobodilaca podarena i zemlja bivših turskih gospodara koju su do tada obrađivali – postali su slobodni ljudi na svojoj zemlji. Zemlja je plaćena krvlju oslobodilaca i poklonjena do tada porobljenoj braći. U slobodi, porodica je napredovala, te su postali važni i ugledni i u obližnjem Lipljanu.

Era slobode za Srbe na Kosovu i Metohiji prekinuta je juna 1999. godine, kada se na njih sručila NATO agresija praćena najezdom terorista koji su hteli da izbrišu svaki trag njihovog postojanja. U mnogim krajevima albanski teroristi su uspeli, ali Dobrotinčani su se branili hrabro. Kao poslednje u nizu mesta naseljenih isključivo Srbima, iza koga su se nizala albanska i naselja iz kojih su proterani Srbi, morali su pružiti otpor - i opstali su. Do danas.

Dok su drugi čuvali stražu na putu i poljima oko sela, Nenad Rašić, u selu zvani "Daša", se opredelio za lakši put - postao je prevodilac u međunarodnim strukturama. Posao nije bio težak, solidno se plaćao za to vreme, a omogućio je pristup uticajnim činiocima, naročito britanskim, a to je posebno bilo važno, jer su Lipljan i Dobrotin bili u zoni britanske odgovornosti.

Jedna od prelomnih godina za profilisanje Rašića u ono što je danas bila je 2006. Još su bili u toku pregovori o "statusu Kosova", a pokrovitelji "nezavisnosti" unapred su znali ishod – osnivanje "Republike Kosovo". Znali su i da Srbi neće pristati da budu ikebana u "multietničkoj" tzv. Republici Kosovo, pa su radili na stvaranju srpske političke stranke koja će podržati "novu državu". Tako je nastala "Samostalna liberalna stranka" (SLS), a Nenad Rašić se našao u samom vrhu te političke organizacije. Dakle, SLS je nastala iz potrebe stvaranja privida multietničnosti i učešća Srba u političkom životu na KiM. Kao takva je i prepoznata od strane naših sunarodnika i posledično nikada nije zadobila značajniju podršku lokalnog srpskog stanovništva.

Na prvim izborima na kojima je SLS učestvovala 17. novembra 2007. godine dobila je podršku "čitavih" 855 Srba,  u trenutku kada je u južnoj srpskoj Pokrajini živelo njih preko 100.000. Ipak, zbog većinskog srpskog bojkota izbora SLS je dobio tri poslanička mandata rezervisana za Srbe u tzv. Skupštini Kosova, a pri formiranju tzv. kosovske Vlade januara naredne godine, SLS je dobila dva ministarska mesta, od koji je jedno upravo dobio Nenad Rašić, postavši tako "kosovski ministar rada". Njegov rođak Saša Rašić, takođe iz Dobrotina, je postao zamenik ministra unutrašnjih poslova, a njihov prijatelj iz sela predsednik novoosnovane opštine Gračanica.

Rašić je u dogovoru sa Tačijem i uz podršku pojedinih zapadnih činilaca, istupio iz SLS i formirao "Progresivnu demokratsku stranku" (PDS), kako bi pokušao da se suprotstavi Srpskoj listi, koja je okupila gotovo sve srpske glasove na KiM i nije bila pod kontrolom Prištine. 

Sa "ministarske" pozicije, Nenad Rašić je, izuzev ličnih privilegija, raspolagao i sa ne tako malim budžetom, grantovima, donacijama i radnim mestima. Tada je uspostavio modus operandi raspodele novca koji ga prati i do danas - deo je prisvajao za sebe i saradnike, a deo udeljivao onima koji su bili spremni da zajedno sa svojim bližnjima glasaju za političku opciju kojoj je Nenad Rašić pripadao.

Uprkos svim resursima, SLS nije uspela da zadobije iole ozbiljniju podršku Srba na KiM, ali je opstajala u vlasti. Albancima i........

© Informer