Neretko (samo)hipnotisani, ubeđeni ne toliko da će pasti koliko da je već pao. Nije lako dočarati spoj razočaranja, frustracija i neverice koji je okovao akademsku i selebriti avangardu druge srpske obojene revolucije kada je, negde polovinom novembra, shvatila da ni Dijana Hrka, spojem svog ogromnog ličnog bola i predivo velikog jeda, nije uspela da oživi njihovu klinički mrtvu nekropolitičku pobunu „krvavih šaka“ (i šapa). Kolumne

Kolumna Zorana Đorđevića - Mali mozak moći: Između odanosti i poslušnosti

Postoje reči koje u politici zvuče plemenito, a troše se brže nego sitan novac: prijateljstvo, poverenje, odanost, poštenje.

20.11.2025

15:33

Kolumna Ištvana Kaića: Zašto je liberalna javnost protiv uklanjanja ruševine Generalštaba?

Zahvalan sam Milenku Jovanovu, šefu poslaničke grupe Srpske napredne stranke i mom prijatelju, što je u Narodnoj skupštini široj javnosti po prvi put objasnio da zgrada Generalštaba kao takva nikada, pa ni odlukom Vlade Srbije 2005. godine, kako se o tome pogrešno govori na mnogim medijima, nije dobila nikakav status spomenika kulture.

19.11.2025

12:15

Postoje reči koje u politici zvuče plemenito, a troše se brže nego sitan novac: prijateljstvo, poverenje, odanost, poštenje.

20.11.2025

15:33

Zahvalan sam Milenku Jovanovu, šefu poslaničke grupe Srpske napredne stranke i mom prijatelju, što je u Narodnoj skupštini široj javnosti po prvi put objasnio da zgrada Generalštaba kao takva nikada, pa ni odlukom Vlade Srbije 2005. godine, kako se o tome pogrešno govori na mnogim medijima, nije dobila nikakav status spomenika kulture.

19.11.2025

12:15

Mogu misliti koliko je teško kada poverujete da će, ako ga ne oborite, kraj sveta doći sutra, a onda se, godinu dana kasnije, suočite sa činjenicom da nije pao, a apokalipsa se dešava samo u vašoj glavi. Kako li je tek onome što je na Sajmu nudio lažnu Vučićevu knjigu – sugerišući da su nepobedivi. Da bi knjiga o njihovom porazu bila bela, bez teksta.

Samo Vučić može da nam kaže kako je pobedio obojenu revoluciju. Ovo je tekst o tome kako su mu pomogli da ih pobedi. Trajalo je mnogo duže nego što je očekivao, ali tako to ide sa fundamentalističkim pokretima, posebno kada su udvojeni – s jedne strane, komandne, sekularno-kosmopolitski, s druge, pešačke, loknasto-isusovski.

SRPSKA „TINA“: Ne verujem da će nam Predsednik reći kako ih je porazio – čak i ako objavi knjigu „Kako sam pobedio obojenu revoluciju“. Srbija se nije vratila u stanje u kome je bila pre pada nadstrešnice. Nije malo onih koji čekaju sledeću nekropolitičku priliku, i znaju da se, ako je ne bude, obojene revolucije najbolje mešaju sa izborima.
Kolumne

Kolumna Ivana Radovanovića: Smrt gospodina Goluže

"I neka oni što igraju vaše budale, ne govore više nego što je za njih napisano".

10.11.2025

17:04

Kolumna Novice Savića: Revolucija preko Tvitera i Tik-toka

Ima onaj vic kad su nekog ludaka terali da uradi nekakvu glupost, a ovaj odbio rečima - ako sam lud nisam blesav.

03.11.2025

14:06

"I neka oni što igraju vaše budale, ne govore više nego što je za njih napisano".

10.11.2025

17:04

Ima onaj vic kad su nekog ludaka terali da uradi nekakvu glupost, a ovaj odbio rečima - ako sam lud nisam blesav.

03.11.2025

14:06

To da „ne postoji alternativa“ Vučiću i dalje važi iz oba relevantna ugla. I dovoljne većine glasača u Srbiji, što ne znači da je ona apsolutna ili blizu apsolutne, i Zapada, koji je Srbiju opkolio, zarobio i pri tome nam stavio dvostruke bukagije – „NVO sektor“ i „Junajted medije“. Da ne ulazim i ovde u okove Kumanovskog sporazuma, „ustava“ Ustava Srbije, koji (ni)je potpisao Slobodan Milošević.

Krovni razlog zašto nisu pobedili je ubeđenost pismenih i svezubih studentista, raznih generacija, da ovde važi „država to smo mi“. Pored upadljive činjenice da nisu, koju sam izrazio pomoću, tržišno obojene, klasno-starosne metafore „Ortomol“ (7000 dinara) nasuprot „Kardiopirina“ (350 dinara) – ovde za državu nema „mi“.

DRŽAVA TO (NI)SU ONI: U Srbiji važi država to je „On“. Sem u zagradama naše istorije, poslednja je trajala od oktobra 2000. do jula 2012. godine, kada čekamo da se pojavi „On“. Da li je to dobro ili loše je pitanje koje nekome može delovati važno, ali svako ko ga ovde postavlja je u političkom problemu.

Sa tim glavnim, „država to smo mi“ razlogom povezano je nekoliko drugih. Zapad je poverovao, mnogo više nego ponosno srpski glasači, da će, takvi kakvim su se lažno predstavljali, kao nacionalisti, loknasto-isusuovski i lomparovski, ako više Vučić ne bude na vlasti u Srbiji važiti – „država to su Oni“.

Nezgodno je kada pogrešni ljudi, oni od čije milosti u velikoj meri zavisite u zemlji koju je NATO opkolio i okovao, poveruju u vaš spin namenjen domaćoj publici. U zapadnim rukama su važne alatke korisne za uspeh svake obojene revolucije, pa i ove. Naši „Lujevi“ su dobijali materijalnu i drugu pomoć sa Zapada – ali ne i dovoljnu. Zašto?

REALPOLITIKA ANTI-PALANKE: Najviši državni, i ključni duboko-državni, zapadni akteri se malo toga u Evropi plaše više od srpskog nacionalizma. Putin je, naravno, glavni izuzetak, ali i važan razlog zašto je njihova fobija od srpskog nacionalizma toliko velika. Štaviše, malo šta im je odbojno, gadno i odvratno kao srpski nacionalizam – svaki srpski nacionalizam.

Zapad je toliko antisrpski da se njegova paranoja, ne volim žargon psihopatologije ali on nekada najbolje ilustruje veličinu i prirodu problema, ogleda u činjenici da su odavno ušančio na Konstantinovićevom stanovištu, na koje je postavljena (samoproglašena) „Druga Srbija“ – koje kaže da je srpski nacionalizam nacitvoran, odnosno, da je Srebrenica ne samo „ime genocida“ već i „ime srpstva“.

Drugim rečima, da su „srpstvo“ i „genocid“ sinonim. Taman sam počeo da se pitam da li, možda, preterujem, da bi mi sticaj okolnosti nedavno pokazao da je tu nemoguće preterati. Mislim da je politiku Zapada prema Srbiji (i Srbima) korisno posmatrati kao realpolitiku anti-palanke. Ili ti, probaću da je izrazim malo slikovitije, bitno je da se ne toliko „srpska govna“ koliko Srbi shvaćeni kao govna ne prelivaju u „Evropu“.

Tu stižemo do, za „država to smo mi“ Lujeve, nekoliko povezanih problema.

Foto: Pedja Milosavljević

Foto: Pedja Milosavljević

„VANISH“ ZA OBOJENU REVOLUCIJU: Obojena revolucija je egzonim – obojeni revolucionari ga nisu dali sami sebi. Pri tome, pojam je ovde shvaćen kao pežorativan, ime neautentičnog bunta sprovedenog po zapadnoj volji. Često se gubi iz vida da bunt može biti istovremeno autentičan i po zapadnoj volji. Uostalom, baš takva je bila petooktobarska, prva srpska – i prva svetska – obojena revolucija. Poznata i kao „buldožer revolucija“, a ponekad su je pominjali i kao „kajgana revoluciju“, po jajima kojima je gađana „TV Bastilja“, ali to ime nije zaživelo.

U toj prvoj nije bilo potrebno ništa „farbati“ i „zakrvljavati“, kako su u drugoj činili obojeni revolucionari kojima nadstrešnica nije darivala dovoljno mrtvih tela – glavnog nekropolitičkog goriva. Jednostavno, o Miloševiću se nije moralo lagati, iako su i to činili. O Vučićevoj Srbiji toliko lažu da Predsednik, koji u istini ne vidi vrlinu, deluje kao istinoljubac.

Zašto toliko ovdašnjih autoriteta insistira da ovo nije bila obojena revolucija, i pojam stavlja pod navodnike? Zašto čak i Slobodan Antonić, koji je uglavnom bio jako kritičan, pokušava da primeni analitičarsko-sociološki „VANISH“ na obojenu revoluciju koja se nije uflekala krvavo crvenom bojom već umočila u nju?

Teško je, naime, naći više bojenu i obojeniju revolucije od ove. Ona je, bukvalno, počela farbanjem šaka, ulica,........

© Informer