Svoju zločinačku ustašku ćud potvrdio je time što nije odgovorio na najjednostavnije novinarsko pitanje: da li je u Jasenovcu bio genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Izložba „Jasenovac – trajna opomena“ otvorena je pre desetak dana u centralnom holu Narodne skupštine, povodom osamdesete godišnjice oslobođenja logora Jasenovac i Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Srpski blokaderi su, braneći svog šefa Piculu, ovo sećanje na genocid Hrvata nad našim narodom – nazvali “provokacijom”. Smeta im izložba o Jasenovcu, jer će „povrediti sentiment“ Picule, pripadnika zločinačke jedinice „Crne mambe“ iz operacije „Oluja“ i Davora Ivu Štira, potomka najbližeg saradnika ustaškog koljača Maksa Luburića.

Ovi osvedočeni mrzitelji srpskog naroda ne priznaju počinjeni genocid u Jasenovcu. Prema memoarima Hermana Nojbahera, specijalnog izaslanika Hitlera za Balkan, broj „nevinih, nenaoružanih, zaklanih Srba iznosi oko 750.000“. Između aprila 1941. i maja 1945! Za samo četiri godine! U Jasenovcu je na najužasnije načine istrebljeno i na desetine hiljada Jevreja i Roma. Da hrvatske ustaše tamo nisu zverski pobile i jevrejski narod, koji je uvek vodio računa o zločinima počinjenim nad Jevrejima, nesumnjivo da bi Jasenovac u Hrvatskoj danas bio proglašen za kamp zabave i učenja. Naselje prosperiteta za srpski narod.

Broz i njegovi titoisti predano su radili na takvom scenariju. Ali su im ponosni Jevreji pomrsili računicu. Profesor Gideon Grajf, izraelski ekspert za Holokaust, je izjavio: „Istorija ubijenih u Jasenovcu nije istorija smrti, već istorija o zverstvima, zlu, sadizmu... Bio je to pakao na zemlji. Zato su u Jasenovcu hrvatske ruke potpuno prekrivene krvlju“.

Ali za Piculu, današnje hrvatske i srpske ustaše to nije bio genocid. Brane neprestano ustaše NDH, jedino mesto u Evropi gde su postojali logori za decu i gde je ubijeno preko 73.000 dece, pretežno Srba.

A kada su Tonina pitali........

© Informer