Postoji jedan greh našeg vremena koji niko ne priznaje: bojimo se praznine.

Ne one materijalne, nego one unutrašnje - trenutka kada nema notifikacije, nema tuđeg mišljenja, nema "sad ili odmah". U toj praznini čovek više nema na koga da se osloni osim na sebe. Zato bežimo od nje, kao da je to prostor bez vazduha. A istina je obrnuta: praznina je jedino mesto gde se misao napuni.

Nebojša Bakarec: Ustaška gamad napala Patrijarha Porfirija i Mitropolita Joanikija!

NAJOŠTRIJE OSUĐUJEM NAPAD BLOKADERA NA PATRIJARHA I MITROPOLITA! Blokaderi ustaše su vređali Patrijarha Porfirija i napali Mitropolita Joanikija! Istorija Srbije ovo ne pamti, blokaderi dotakli dno! Istorija Srbije ne pamti ovakav dan!

Kolumna Novice Savića: Između Karađorđa i obojene revolucije

Ovu kolumnu pišem na Dan državnosti Republike Srbije, nadajući se da smo posle dva veka od Karađorđevog ustanka ili “Srpske revolucije”, kako su borbu Srba za oslobođenje od Turaka nazvali neki zapadni istoričari, naučili koliko je očuvanje tog nasleđa važno.

U svetu koji je postao brzina sa Wi‑Fi signalom, najskuplja roba nije nafta, nije zlato, nije ni energija... najskuplja roba je pažnja. Zato se danas oko nje vode tihi ratovi: ko će nam ukrasti minut, ko će nam podmetnuti strah, ko će nam prodati ogorčenje kao zabavu. Ne morate biti naivni da biste bili uhvaćeni, dovoljno je da budete umorni. Umoran čovek ne bira, on lagano klizi. I tako se polako dogodi paradoks: što više znamo, sve manje razumemo; što više komuniciramo, sve ređe razgovaramo; što više gledamo, sve manje vidimo.

Ako hoćemo da razumemo ovu epidemiju, nije dovoljno da krivimo tehnologiju. Tehnologija je ogledalo. Ona samo reflektuje ono što već nosimo: nestrpljenje, potrebu da budemo u pravu, glad za potvrdom. Algoritam nije zloban, već precizan. On meri šta nas "pali". A nas najlakše "pali" ono što nas vređa ili plaši. Tu je prvi tihi poraz: kada nam emocija postane argument. Tada se i najpametnija rečenica pretvara u municiju, a ne u most.

U Srbiji se taj poraz vidi na sitnim mestima: u autobusu gde svi ćute, ali niko nije spokojan; na porodičnom ručku gde svako "zna" istinu,........

© Informer