Moj deda nije akademik |
U društvu koje je odjednom postalo opsednuto „pedigreom“ i u kojem se porodična stabla crtaju kao propusnice za višu klasu, slušamo neverovatne priče o plemićkim korenima, predsednicima SANU i rodbinskim vezama sa genijima poput Tesle.
Kao da obraz i pravo na stav dolaze isključivo kroz krvnu liniju sa velikanima, pa makar te veze bile i plod najobičnije laži. Ali, dok se neki kite tuđim perjem i prisvajaju tuđe biografije da bi nahranili sopstvenu sujetu, dopustite mi da pokvarim taj prosek. Moj deda nije bio akademik.
Nije sedeo u kožnim foteljama, niti je bio Nikola Hajdin da bi mu se ime klesalo u mermer. Moj deda je bio častan toplički seljak. Čovek čija je jedina „titula“ bila ispisana na dlanovima — hrapavim i ispucalim od zemlje i čelika. Bio je metalostrugar, čovek koji je preciznost učio od mašine, a životnu mudrost crpeo iz te iste zemlje koja je 1917. godine krvarila u Topličkom ustanku. On potiče od onih ljudi koji nisu čekali proglase iz bečkih ili pariskih salona da bi znali šta je sloboda. Potiče od naroda koji je........