Рационалност и Српска или 3+1 |
Док се на руско-украјинском фронту троше посљедње честице зноја, крви, али и ресурса сабраних од пакета помоћи удруженог дијела Европске уније, из Израела полијеће предсједнички авион пут Бијеле куће зарад Нетанијахуовог састанка са Трампом. Истовремено парламентарни избори у Мађарској који би могли промијенити суверенистички и конзервативни наратив који води лидер Фидеса, Виктор Орбан, као главни супарник про-украјинске, атлантистичко-евроунијске струје, све су ближи док могућност америчког сукоба са Ираном свакодневно изазива страх, барем кад не постоји нови садржај Епстинових фајлова који се пуштају у јавну сферу.
У бури брзог брифинга само дијела важних дешавања на свјетској позорници, заокрет политике САД за коју су „стручњаци“ тврдили да остаје непромијењена највећи је шок. Други мандат предсједника Трампа немилосрдно је лупио шамар континуитету либералног интервенционизма држећи се једног од главних и по мало заборављених постулата у међународним односима - СИЛЕ. Људска права, демократија, глобална стабилност отишле су у заборав а лет америчких хеликоптера или улазак америчког носача авиона у зону Блиског истока постали су нови језик америчке политике. Америка Трампа вођена je интересом, жељом за ресурсима и обезбјеђивањем контроле унутар интересне зоне САД. Нова Америка дјелује у складу са теоријом коју међународни односи врло добро познају - РЕАЛИЗМОМ.
Гдје је у свему Српска
Управо у свијету у којем велика сила одбацује моралне наративе и води се голим интересом потребно је прилагодити се таквом понашању или пристати на нестанак. У центру свјетске буре нашла се и Република Српска, након вјештачког стављања завршног печата и насилног наметања „геноцидног“ обиљежја у Генералној скупштини УН, санкције, правно насиље и изигравање дахије од стране појединца вођеног политичким инжењерингом Калајевског типа.
Судократија и покушаји да Српска доживи институционални слом и политички нокаут без отпора прошли су у најмању руку неуспјешно. Умјесто дефанзивног става и импровизације Република Српска је креирала прелазно рјешење у виду несметаног функционисања институција путем вршиоца дужности предсједника Републике Српске поред чије функције се нашао и Милорад Додик држећи одређену врсту надзора да ствари теку под контролом. У међувремену наметнути пријевремени избори за предсједника у Републици Српској на чело ставили су Синишу Карана побједом највеће политичке партије у Републици Српској. Резултат је био трострука опасност за све који су очекивали поринуће и као крајњи исход слом Републике Српске.
Упућеност предсједника Руске Федерације Владимира Путина у стање и проблеме са којима се суочава Република Српска, лични односи Додика изграђени са лидером Руске Федерације, познавање кључних догађаја у Републици Српској од стране шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, те пријатељско и партнерско понашање амбасадора Руске Федерације у БиХ Игора Калабухова представљају само један од стубова те стратегије. Паралелно с Русијом интензивиране су посјете Мађарској од стране руководства Републике Српске у 2026. години са премијером Виктором Орбаном. Посјете Израелу од стране руководства Републике Српске, разговори са израелским предсједником Исаком Херцогом те честитке премијера Израела за изборне резултате биле су само увод у високу и самосталну спољњу политику чије плодове Република Српска убире захваљујући стратешки оријентисаној и преданој дипломатској офанзиви у посљедњем периоду. Остварени контакти са круговима блиским новој америчкој администрацији показали су да Република Српска не тражи само симпатије. Након сарадње и партнерских односа са Мађарском, Русијом и Израелом. Руководство Републике Српске направило је потезе који у сјенку стављају чак и оне који важе за кључне субјекте на европској политичкој сцени. Разговори са портпаролом Бијеле куће, вријеме са Питом Хегсетом секретаром за одбрану САД, присуство молитвеном доручку те сусрет у Бањaлуци са Паолом Замполијем, блиским сарадником предсједника Трампа и специјалним представником САД за глобалну сарадњу показатељ су новог пута ка којем се отворила Република Српска.
Сва дешавања показују да у питању није искључиво идеологија већ рационалност у доношењу одлука. Рационални доносиоци одлука у међународној политици не ослањају се на илузије већ на теорије које објашњавају како међународни систем заиста функционише.
Реализам не нуди правду него опстанак, максимализацију статуса и моћи, одржање што бољег положаја унутар постојећег односа моћи. Република Српска и њено руководство показали су да способност читања промјена и разумијевање нестанка постојећег поретка дају резултате. Вјеровање у демократију, дјелотворност међународних институција и међународно право у свијету великих који не морају да глуме морал повлачи скупу цијену. Кад се доносиоци одлука ослањају на логичка теоријска објашњења која су заснована на реалистичким премисама самог функционисања међународног система они се руководе разумијевањем постојећег стања и одређивања најбољег начина за управљање истим.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.