Од објекта до субјекта
У савременој политичкој стварности мало је простора за илузије. Свако ко жели да опстане и буде уважен мора јасно да зна шта жели, шта брани и докле је спреман да иде у тој демократској борби.
У том контексту, настојања Републике Српске да ојача свој међународни положај и афирмише свој суверенитет, дат јој Дејтонским споразумом, нису случајност, већ логичан наставак једне дуге политичке реакције са јасним циљем - очувања права на сопствено одлучивање.
Из тог угла, спољнополитичко дјеловање Републике Српске није импровизација, већ свјесна стратегија да постане фактор који се не може заобићи. Једноставно речено - ако постојиш политички, мораш постојати и у комуникацији са онима који утичу на глобалне токове. То није ствар избора, већ нужности и политичког опстанка.
Када је ријеч о односима са САД, они су раније били тешки и комплексни. Међутим, у новије вријеме видљива је промјена. Дошло је до промјене наратива у Вашингтону. Све је више оних који у САД разумију уставну позицију Републике Српске и спремни су да је сагледају без предрасуда, уз уважавање њеног политичког субјективитета.
У ширем контексту, овај процес није изолован. Он је дио много већег судара два концепта који данас обликују Европу и свијет. С једне стране је концепт суверенитета - идеја да народи и политичке јединице сами одлучују о својој судбини, надлежностима и правцу развоја. С друге стране је концепт глобализације и интеграција, који подразумијева пренос дијела надлежности на наднационалне структуре.
Та тензија више није теорија, већ свакодневна политичка реалност. Видљива је у изборима, у одлукама влада, у кризама које потресају поједине државе и у начину на који се дефинише улога националних институција. Управо зато се политика Републике Српске уклапа у тај шири тренд као израз суверенистичког приступа који инсистира на праву да се има сопствени глас. Република Српска данас показује да разумије међународни контекст и да у њему не жели да буде пасиван посматрач, већ активан учесник који брани своје интересе.
У Сарајеву, које годинама инсистира на политичким и институционалним покушајима развлашћивања Републике Српске, често уз подршку дијела међународних актера и глобалистичких политика, данас се осјећа извјесно затечено стање. Тај осјећај затечености додатно је појачан чињеницом да се глобалне околности мијењају, те да у свијету долази до преиспитивања досадашњих приступа и односа снага. Управо у таквом амбијенту, у којем се геополитичке карте изнова мијешају, очигледно је да дио политичких структура у Сарајеву још не уочава размјере тих промјена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
