БиХ је државна заједница састављена од два ентитета – Републике Српске и ФБиХ. Ако има оних који мисле другачије нека прочитају уставе у овој земљи.

БиХ, дакле, није класична држава.

Поменуту ставку из Устава поткрепљује и чињеница да испред њеног назива или скраћенице не пише, на примјер, република што би поближе указало на њено уређење. И то пише у Уставу у којем је прописано да ће заједнички ниво власти, ма како га све крстили, имати само оне надлежности које су им тим актом, који је уједно анекс Дејтонског мировног споразума, дате. Осим тога, на тај ниво власти може „прећи“ само што договоре и потпишу стране у БиХ, а то су два ентитета – Република Српска и ФБиХ. И то, такође, пише у Уставу, одакле произилази да је све оно што је, ма из кога разлога, другачијим путем дошло у руке институција на нивоу БиХ отето, неуставно.

Али, ту причу сви знају и то је, може се рећи, клетва која прати БиХ готово од потписивања Дејтона јер новембра 1995. нико из тог америчког градића није изашао срећан - само су појединци прихватили да на новим основама чувају мир, граде суживот, а други само вребали прилику да, са истомишљеницима, у миру добију што нису у рату и у Дејтону.

И у томе леже сви наши проблеми. А има их превише и сви се, на овај или онај начин, везују за договор који је у рангу мисаоне именице због оних којима је дражи политички популизам. Један од примјера је однос према акцизама.

Као и свака друга посљедњих деценија, и ова година оставља посљедице по наш регион. Тако је било и када је, на примјер, била пандемија вируса корона, те када је свијет обишла вијест да је започео руско-украјински сукоб. А оно што је заједничко за све, када причамо о домаћим политичарима, јесте да ни у тим и сличним изазовним данима углавном није нису успјели да постигну договор о томе како исте премостити са што мање посљедица.

Отварање приче о акцизама, њиховом смањењу, није од јуче. Као што од јуче нису ни кључни политички представници три конститутивна народа у БиХ.

И као такви нису „пали с Марса“ него годинама па и деценијама стоје чврсто на ногама и подмећу једни другима ноге, иако свјесни чињенице да ће једино пасти обичан народ који гледа како да преживи од првог до прва и остане здраве памети.

Нова криза у свијету отворила је поново лицитацију приједлога о томе како треба да се поставимо према акцизама да би становништву, колико толико, умањили рачуне за гориво. И поново је услиједило бомбардовање идејама и контранапади због чега тако не може и неће, а чињеница је да је било сасвим довољно времена да, од момента када се први пут јавио приједлог тог типа тамо неке године, до данас сједну хладне главе за сто, понуде аргументе „за“ и „против“ и да на бази онога на шта указује Устав (договор) договоре модел за дјеловање у кризним ситуацијама.

Али, као и договор и добра воља је страни, мисаони појам у БиХ гдје је доста тога још далеко од здраве памети.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.

© Glas Srpske