Правосудни монструм |
Ако би неки површни посматрач који и није баш превише упућен у унутрашње прилике у овој и оваквој Босни и Херцеговини анализирао поруке политичких представника, те људи из невладиног сектора са свих страна у земљи лако би могао, исто тако површно, да дође до закључка да Срби у овој земљи не раде ништа друго него критикују правосудне органе на нивоу заједничке државе.
И био би у праву, али тек у мањој мјери, јер се вјероватно не би превише бавио суштином.
А суштина је, сулудо је, таква да у Републици Српској недовољно прозивају све који имају везе са тим правосудним монструмом који је настао под окриљем ОХР-а и већ двије деценије ради шта му је воља. Недовољан је и степен реакције институција у Бањалуци које, додуше, јесу најављивале разне ригидне потезе, од референдума па надаље, али ништа конкретно није спроведено у дјело. А тужиоци су тужили, судије судиле, по свом ћејфу, осуђујући махом Србе на драконске казне, ослобађајући Бошњаке или су одуговлачили процесе против њих у недоглед, а када би неке коначно и осудили, допуштали би им да побјегну и да им се изгуби сваки траг.
Беспредметно је више и набрајати све те случајеве двоструких аршина. Од ослобађања Насера Орића, преко случаја "Добровољачка" и суђења Атифу Дудаковићу, које траје, утисак је, читав вијек, па све до бијега осуђеног Сакиба Махмуљина из земље којем се изгубио сваки траг, наводно у Турској.
Ствари се данас развијају тако да суђења за ратне злочине падају у други план под новим, мрачним плаштом доношења пресуда за класични вербални деликт или изнесено мишљење.
Случајеви Миодрага Малића или Војина Павловића најбољи су примјер. Њих два су за истицање фотографија заглавили по три-четири године затвора. Истовремено, поједини Бошњаци су за ратни злочин добијали мање. По правосуђу у Сарајеву много је већи злочин носити плакат са ликом Ратка Младића него убити или злостављати Србина.
Посљедњи у низу скандала је "увођење Срба" у пресуду за злочин над - Србима. Случај "Ћамил Рамић и други" у којем је суђено за злодјело над Србима у Горажду добио је потпуно невјероватно образложење у које је заведен и непостојећи "Сарајево сафари" са све српским предсједником Александром Вучићем. Да у том суду има и зрнце нормалности било је видљиво из реакције судија које су пресуду повукле па написале нову када су схватили шта су урадили.
И то је права суштина. За злочин, па макар и над Србима, потребно је наћи начин да окривите - Србе. И да све буде још горе, у овој земљи и даље постоје они који тврде да је историју могуће писати пресудама, било хашким, било сарајевским. А није. И то је потребно говорити сваки дан и на сваком мјесту, да би и онај површни посматрач са почетка овог текста коначно схватио о чему се овдје ради.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.