Брада као политичка изјава
У вријеме социјализма брада није била само естетска одлика људског лица - она је била политички злочин. Пропаганда је брадатог човјека систематски претварала у звијер, реакционара и непријатеља поретка и напретка.
У партизанским филмовима и путем других облика испирања мозга брадати четници су представљани као неуредни, крволочни људи, који су спремни да немилосрдно убијају све што је нормално, људско, лијепо и напредно. Намјерно, свјесно и плански производио се страх од брадатих људи. Таква матрица се обимно примила у свијести не само других јужнословенских народа већ и код огромног броја православних Срба.
У историји људских цивилизација лице никада није било само анатомска датост. Оно је огледало антропологије једног доба, видљиви израз онога што једна култура мисли о човјеку, времену и Богу. Управо зато су режими, религије и идеологије толико пажње поклањали лицу: да ли је обријано или брадато, младићко или старо, строго или благо. Јован Дучић је тврдио да се у старости покажу на лицу карактер и душа човјека, као што се покаже рељеф једнога бријега тек у зиму када изгуби шуму и потпуно оголи. Брада на лицу мушкарца није ни модни детаљ ни случајна навика, већ симбол дубоко укоријењен у религијско и историјско искуство човјечанства. Она има значење симбола историје, зрелости, страдања и духовног континуитета. Она је својеврстан симбол мушкости и мужевности. У нашем народу постоји изрека: "Сачувај ме, Боже, ћосава мушка и руњава женска".
У старозавјетном свијету брада је била знак части, слободе и достојанства. Њено одсијецање или понижавање сматрано је тешком увредом, равном моралном и социјалном уништењу човјека. Када су Давидови изасланици понижени бријањем, тај чин није био естетски, већ политички и........
