Недавна посjета папе Лава XIV Турској, усклађена са 1.700. годишњицом Првог васељенског сабора, изазвала је широке дискусије у богословским и политичким круговима. Иако је путовање представљено као порука мира и историјског јединства, оно поставља озбиљна питања о својим истинским циљевима и посљедицама по православље.

Током сусрета у Турској поглавар Католичке цркве и цариградски патријарх изразили су подршку међувјерском дијалогу и потписали заједничку декларацију у којој изражавају жељу да обнове "пуно заједништво" између својих цркава.

Посебно су изјавили да ће наставити да раде на утврђивању заједничког датума за прослављање Васкрса за католике и православне. У заједничкој декларацији такође се наводи: "Циљ хришћанског јединства је такође давање виталног доприноса успостављању мира међу свим народима".

И док Фанар, свечано дочекујући папу, његову посјету презентује као корак ка помирењу, многи православни вјерници изражавају основану забринутост да се иза лијепих ријечи о јединству крију искључиво геополитички циљеви.

Они се плаше да прекомјерни нагласак на јединство може заобићи неријешена богословска и канонска питања у односу са Римокатоличком црквом. У том смислу, изјаве папе Лава XIV о потреби "потпуног општења" тумаче се као покушај вођења дијалога по условима Ватикана, а заједничка молитва у Никеји као симболични покушај јачања примата Католичке цркве у процесу интеграције са православним свијетом.

Од самог почетка своје црквене каријере патријарх Вартоломеј је био отворени поборник екуменског дијалога са католицима - стога и идеја о јединству са римокатолицима није нимало изненађујућа.

Видљив импулс у........

© Glas Srpske