Прва августовска недјеља донијела је доста згуснут политички распоред у такозвану регионалну јавност. Најприје је тачно девет мјесеци од трагичног рушења надстрешнице на жељезничкој станици у Новом Саду дошло до нових хапшења, а међу ухапшенима је и некадашњи министар Томислав Момировић.

Онда је из Суда БиХ стигла потврђена пресуда против предсједника Републике Српске Милорада Додика којим се он осуђује на годину дана затвора, као и на шест година забране политичког дјеловања на позицијама које се финансирају из буџета (што значи да може, и по слову ове пресуде, наставити да буде предсједник Савеза независних социјалдемократа). Онда се десио и заиста несвакидашњи догађај да је један од кључних људи Српске напредне странке, Дарко Глишић, доживио мождани удар усред живог телевизијског програма, а реакције у јавности су показале да су подјеле у Србији толике да више не постоји ниједан табу гдје се може очекивати поштовање пуког људског дигнитета политичког противника. Напосљетку, обиљежена и тридесета годишњица прогона српског цивилног становништва из Лике, Баније, Крајине, Далмације и Кордуна, односно, обиљежено је сјећање на "војно-редарствену акцију Олуја".

ПРЕЧАНИ

Под утицајем неких скоро читаних књига, размишљам о томе како је судбина Срба из Хрватске те Босне и Херцеговине у задњих скоро вијек и по нераскидиво повезана. Биће да је година кад су се те дотад двије различите судбине везале у чвор била 1878, година кад је Аустро-Угарска окупирала Босну и Херцеговину. Иако је у идућих 40 година БиХ била тзв. Корпус Сепаратум, дио империје којим је управљало заједничко министарство........

© Glas Srpske