Vladimir Cvijan, Oliver Ivanović, nadstrešnica: Predlog odborničke grupe Dr Dragan Milić za nazive ulica u Nišu |
Daliborka Miljković, odbornica Grupe građana „Dr Dragan Milić“, podnela je Skupštini grada inicijativu da se političaru i advokatu Vladimiru Cvijanu, čija smrt i danas izaziva kontroverze, „dodeli“ ulica u Nišu i najavila da će inicirati da i druge „direktne ili indirektne žrtve režima Aleksandra Vučića“ dobiju ovu vrstu uvažavanja.
Miljković je pozvala građane da im upute „predloge ličnosti koje su bile neposredne ili posredne žrtve Vučićeve vlasti od 2012. godine, a zaslužuju da neka ulica u Nišu ponese njihovo ime“.
U obrazloženju prve takve inicijative, koju je podnela prošlog meseca u ime odborničkih grupa „Dr Dragan Milić“ i Koalicije za Niš, Miljković je navela da je bez obzira na krajnji ishod istrage Cvijanove smrti, neophodno očuvati sećanje na njega „kao važnog činioca jedne tamne istorijske epohe“.
„Činjenica da smrt ovog visoko pozicioniranog političara i advokata koji je za života ustao protiv nepočinstava onih koji su i dalje na vlasti nikada nije istražena, Vladimira Cvijana na neki način čini simbolom patnje građana Srbije pod trenutnom vlašću“, navodi se u odborničkoj inicijativi.
Miljković kaže da takva inicijativa ne presuđuje ono što institucije nisu utvrdile, ali da istovremeno znači da političke opcije koje su je podnele ne prihvataju da ćutanje bude način na koji se rešavaju neprijatne teme.
„Koliko je ta tema neprijatna za vlast najbolje se videlo na samoj sednici Skupštine grada, kada je zavladao muk dok sam za govornicom obrazlagala inicijativu. Tišina je bila neprijatna na strani gde sede naprednjački odbornici, ali se sa druge strane, iz redova opozicije, čulo odobravanje“, kaže ona za Danas.
Prema njenim rečima, inicijativa suštinski nije podneta zbog Cvijanovog političkog i profesionalnog rada, već pre svega zbog potrebe da se „sačuva sećanje na čoveka čiji je životni put pokazao koliko je opasno suprotstaviti se moći kada ta moć počne da potiskuje zakon i institucije“.
„Upravo zato želimo da ime Vladimira Cvijana ostane u javnom prostoru. Uz njega ne treba zaboraviti ni sve druge ljude koji su stradali za vreme aktuelne vlasti, a čije porodice i javnost još čekaju potpunu istinu i odgovornost. Od žrtava političkog nasilja i nerešenih smrti, preko Olivera Ivanovića i Stanike Gligorijević, do žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu – niko ne sme da bude samo broj u nekom policijskom ili tužilačkom spisu. Moramo da pamtimo žrtve, a ne samo funkcionere“, kaže Miljković.
Cvijan je, inače, bio konsultant, savetnik i generalni sekretar predsednika Srbije Borisa Tadića (2004- 2010), a zbog, kako je sam kazao, neslaganja oko reizbora sudija, u martu 2010. je napustio Predsedništvo, i već narednog meseca pristupio Srpskoj naprednoj stranci.
Tadašnji potpredsednik SNS Aleksandar Vučić predstavio je Cvijana kao jednog od najboljih advokata u Srbiji, tvorca 70 zakonskih predloga i jednog od najpriznatijih pravnih stručnjaka u Evropi. Cvijan je od 2012. bio narodni poslanik SNS.
Krajem 2013. počeo je da se suprotstavlja politici Vučića, koji je tada bio potpredsednik Vlade, optužujući ga, po navodima medija, za zloupotrebu Ustava i zakona, dikaturu, kriminal i nameštanje afera političkim protivnicima. U decembru te godine najavio je nameru da se kandiduje za predsednika SNS, a neposredno nakon toga je podneo krivičnu prijavu protiv Vučića zbog toga što je navodno pokušao da ga fizički napadne na sednici Predsedništva SNS.
Krajem decembra 2013. ipak je napustio SNS i podneo ostavku na sve stranačke funkcije. U januaru 2014. pridružio se manjoj opozicionoj Reformističkoj stranci, sa sedištem u Nišu, postavši njen predsednik. Ubrzo nakon toga, nestao je iz javnog života.
Ustavobranitelji traže vanrednu kontrolu rada VJT u Beogradu u vezi istrage o smrti Cvijana
Ustavobranitelji traže vanrednu kontrolu rada VJT u Beogradu u vezi istrage o smrti Cvijana
Prema zvaničnoj verziji, preminuo je u januaru 2018. godine utapanjem u Dunavu, ali je njegova smrt skrivana od javnosti pune tri godine, do marta 2021. Takva činjenica podgrejala je teorije o navodnom zataškavanju i potencijalnom političkom ubistvu. Više javno tužilaštvo u Beogradu je slučaj proglasilo samoubistvom utapanjem i arhiviralo ga.
Vladajuća skupštinska većina okupljena oko SNS za sada se nije izjašnjavala o ovoj inicijativi, niti su je njeni predstavnici komentarisali.
Hronologija Osim Vladimira Cvijana, od 2012. godine bilo je više kontroverznih smrti koje su u manjoj ili većoj meri dovođene u vezu sa vlašću. Neke od njih nisu procesuirane ili su bez sudskih epiloga, a neke su sa upitnim ishodima.1. Helikopter Vojske Srbije (2015)Vojni helikopter se srušio 13. marta 2015. godine u blizini aerodroma „Nikola Tesla“ tokom akcije spasavanja bolesne bebe iz Novog Pazara. Poginulo je svih sedam osoba u letelici, od kojih su četiri člana posade, dva zdravstvena radnika i beba. Zvanična istraga Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i vojnih komisija nije ukazala da je let organizovan pod političkim pritiskom, ali je deo medija i javnosti ukazivao da je da je takvog pritiska bilo, a da je cilj leta bila medijska promocija ministara Bratislava Gašića i Zlatibora Lončara, koji su navodno čekali sletanje na civilnom aerodromu, uprkos katastrofalnim meteo uslovima. Izveštaji su pokazali da je helikopter preusmeren sa bezbednijih vojnih lokacija ka Surčinu. Politički vrh je odbacio odgovornost, a Aleksandar Vučić, koji je tada bio premijer, izjavio je: „Ne dam Gašića i Lončara”. Niko od političkih zvaničnika nije krivično odgovarao.2. Savamala (2016)Tokom nelegalnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Savamali u noći između 24. i 25. aprila 2016. maskirani ljudi sa fantomkama su vezali i maltretirali Slobodana Tanaskovića, noćnog čuvara jednog od objekata. Mesec dana nakon tog događaja, u maju 2016, čuvar Tanasković je preminuo na VMA. Zvanično je saopšteno da je umro usled zdravstvenih komplikacija, ali je u javnosti ostala sumnja da je njegova smrt ubrzana stresom, pretrpljenim strahom i potencijalnim pritiscima jer je bio jedini direktni svedok koji je video lica nekih napadača.Izveštaj tadašnjeg Zaštitnika građana Saše Jankovića potvrdio je da je policija te noći odbila da reaguje na pozive građana koji su prijavljivali da ih maskirani ljudi maltretiraju, vezuju i oduzimaju im telefone. U izveštaju je navedeno da je operaterima u policiji „sa vrha“ naređeno da građane upućuju na Komunalnu policiju i da policijske patrole ne izlaze na teren.Tadašnji premijer Aleksandar Vučić je u maju 2016. kazao da je onaj ko je organizovao rušenje tokom noći i pod fantomkama „kompletan idiot“ jer je to trebalo uraditi „usred bela dana“ uz građevinske mašine i po zakonu. Nešto kasnije on je kazao da „iza onoga što se desilo u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu“. U aprilu 2023. je rekao da je „lično naložio rušenje udžerica“ kako bi se izgradio projekat „Beograd na vodi“, naglašavajući da je ponosan na taj projekat. Jedini osuđeni za slučaj „Savamala“ je Goran Stamenković, šef smene u beogradskoj policiji u noći rušenja, koji je 2018. osuđen na pet meseci uslovne kazne za nesavestan rad, odnosno neodazivanje na pozive građana. Stamenković je kasnije rekao da je bio ucenjen od strane najviših policijskih i državnih........