„Čovek je ono u šta veruje“.

(A.P. Čehov)

Za Jelku

Bajke su dragoceni, nezamenljivi delovi, bezmalo nezaobilazne gromade našeg detinjstva. One od tada ostaju u nama. Do kraja sopstvenog veka su duhovno bogati oni kojima su bajke, kao sasvim malima, roditelji, deke i bake čitali, o njima im besedili, uz njih ih uspavljivali – da bi ih oni posle, u nešto kasnijem, prvom školskom dobu, i sâmi dodatno otkrivali. Da bi ih – da bismo ih – u sopstvu sačuvali.

Bajke nipošto nisu laži, izmišljotine, pa čak ni snovi. One su deo mnogočije stvarnosti, zapisi, umotvorine koje postaju autentični biseri tek ako zaronimo u tajnovitu prošlost, u maštu, u sebe. Bajke su naši motivi, uspomene koje traju, koje se pretaču u dela. U stvaralaštvo, u umetnost. Čine nas jačima, hrabrijima, otpornijima, boljima,........

© Danas