We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Aušvic: teologija kapitala

3 0 0
31.01.2020

Glagol „osloboditi“, primenjen u kontekstu fabrike smrti, potajno i od onog ko ga tu izgovori, nastavlja podmuklo praksu konclogora drugim sredstvima: sada je to (iznova) masovno ubijanje u pojam.

Stoga je Teodor Adorno morao da kaže: „Sva kultura posle Aušvica, zajedno s neophodnom kritikom Aušvica, jeste đubre.“ A Đorđo Agamben rasvetlio je zatim savremenu situaciju, u kojoj je Aušvic samo najekstremniji izdanak načina života koji je i danas u modi.

I danas, naime, postoje mase onih, a to je većina čovečanstva, koji su svedeni na „goli život“, život nedostojan življenja: izopšteni, dakle, iz samog života, isključeni iz kulture, rezervisane za privilegovane – privilegovane rase, nacije, države, koje izvor svog načina življenja nalaze u volji privilegovane klase najmoćnijih, čija je reč istovremeno i zakon.

Nije li Karl Šmit, glavni pravnik nacionalsocijalizma, izvorište zakona odredio u reči firera?

Za građanina Trećeg rajha važio je svaki paragraf građanskog zakonika: dok su u fabrikama smrti odrasli ljudi i deca masovno usmrćivani, građanin koji bi, na primer, ukrao nešto, ili prevario nekog u imovinskoj transakciji, klevetao, ili lažno svedočio, odgovarao bi pred........

© Danas