Srbija je na poslednjoj aukciji uspela da proda tek mali deo planiranog iznosa državnih obveznica, uz prinos viši od kuponske stope. To ukazuje na slabije interesovanje investitora za obveznice Srbije i da tržište šalje signal da će cena zaduživanja sve više zavisiti od percepcije rizika.

Ukupan javni dug Srbije na kraju januara ove godine iznosio je 39 milijardi evra, što je 41,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Direktan dug iznosi 37,2 milijarde evra, od čega unutrašnji dug Srbije iznosi 10,5 milijardi evra, dok je spoljni dug 26,7 milijardi evra. S druge strane, indirektne obaveze, odnosno garancije države, ukupno iznose oko 1,8 milijardi evra.

Kada se pogleda struktura, najveći dug Srbija ima na ime izdatih evroobveznica i to 10,3 milijarde evra. Na drugom mestu nalaze se državne dugoročne hartije u dinarima u iznosu od 6,5 milijardi evra. To nam pokazuje da gotovo četvrtina duga čine obveznice.

Krediti poslovnih banaka nalaze se na trećem mestu ove liste, sa oko 5,2 milijarde evra. Export – Import Bank of China kreditirala je Srbiju za 2,7 milijardi evra, dok su na petom mestu krediti stranih vlada, na ime čega Srbija duguje 2,6 milijardi.

Srbija nastavlja da emituje obveznice i da se dodatno zadužuje na taj način. Prema objavi Uprave za javni dug, 10. marta je reotvorena emisija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije.

Ove obveznice prvi put su emitovane 28. jula 2025. godine, a kao datum dospeća predviđen je 30. jula 2030. godine.

Ono što je zanimljivo, jeste da je obim emisije iznosio 32,4 milijarde dinara, sa kuponskom stopom od 4,5 odsto, ali je ukupan obim tražnje na aukciji iznosio svega 2,9 milijardi dinara, dok je realizovano 266.951 komad državnih obveznica nominalne vrednosti nešto manje od 2,7 milijardi dinara.

Te obveznice su prodate po stopi prinosa od 4,55 odsto na godišnjem nivou.

Ovo znači da država svake godine investitorima plaća kamatu od 4,5 odsto na nominalnu vrednost obveznice, i to svakog 30. jula, sve do 2030. godine, kada im vraća i glavnicu.

Međutim, pošto su obveznice na aukciji prodate po prinosu od 4,55 odsto, razlika u odnosu na kupon znači da su investitori obveznice kupili po nešto nižoj ceni od nominalne.

Drugim rečima, država se formalno zadužila uz kamatu od 4,5 odsto, ali je efektivni trošak tog zaduživanja nešto viši.

Emitovane obveznice: Država se zadužila za 51,6 milijardi dinara, kamata 4,5 odsto

Emitovane obveznice: Država se zadužila za 51,6 milijardi dinara, kamata 4,5 odsto

Ipak, iako je ovo jasan znak da je interesovanje investitora za obveznice Srbije nisko, država ima u planu dva nova reotvaranja ovih petogodišnjih obveznica u drugom kvartalu ove godine i to 12. maja i 9. juna, a planirani obim prodaje je po 10 milijardi dinara.

Direktor i osnivač „BBS Capital investment group“ Vladimir Vasić za Danas objašnjava da je finansiranje putem obveznica potpuno standardan i poželjan način zaduživanja države.

„Razvijene ekonomije imaju i znatno veći udeo obveznica u strukturi javnog duga. To što je kod Srbije oko četvrtine duga u obveznicama govori da se država sve više oslanja na tržišne izvore finansiranja, što je generalno pozitivno, jer povećava transparentnost i tržišnu disciplinu“, ističe on.

Međutim, kako dodaje, to znači i da smo direktno izloženi percepciji investitora, odnosno promenama globalnih kamatnih stopa i rizika.

Vasić upozorava i da je nisko interesovanje investitora signal upozorenja.

„Tržište poručuje da ponuđeni prinos nije dovoljno atraktivan u odnosu na rizik ili da je percepcija rizika Srbije porasla. To nije nužno znak krize, ali jeste znak da investitori postaju selektivniji i oprezniji“, pojašnjava naš sagovornik.

On napominje da ozbiljni investitori gledaju širu sliku.

„Oni gledaju fiskalni deficit i trend javnog duga, stabilnost ekonomskog rasta, inflaciju i monetarnu politiku (posebno vezu sa Evropskom centralnom bankom), političku stabilnost i regulatorni okvir, kreditni rejting zemlje, likvidnost tržišta (koliko lako mogu da prodaju obveznice), kao i  valutni rizik. Drugim rečima, kupuje se poverenje u državu, ne samo kamata“, naglašava Vasić.

On pojašnjava da je sada manje interesovanje za obveznice Srbije nego što je to bilo ranije, jer se promenilo globalno okruženje.

„Kamatne stope su značajno porasle poslednjih godina, investitori danas mogu da ostvare solidne prinose i na ‘sigurnijim’ tržištima kao što su, recimo, SAD ili EU, a povećana je i globalna neizvesnost – geopolitika, inflacija, energenti…“, ukazuje.

Ranije je, prema njegovim rečima, novac bio „jeftin“ i tražio je prinos, a danas je novac skuplji i bira gde ide.

Kada je prinos viši od kuponske stope, kako objašnjava, to znači da se obveznica na tržištu prodaje ispod nominalne vrednosti.

„Investitori traže veći povraćaj nego što je inicijalno ponuđeno, što je jasan signal da je rizik procenjen kao viši ili da su se tržišni uslovi pogoršali. Jednostavno rečeno, država mora da ‘ponudi više’ da bi privukla kapital“, navodi Vasić.

On ističe da Srbija i dalje ima pristup tržištu kapitala, što je ključna prednost.

„Međutim, poruke sa poslednjih aukcija ukazuju da će u narednom periodu cena zaduživanja zavisiti mnogo više od poverenja investitora nego ranije“, zaključuje Vasić.

Glavni broker u „Momentum sekjuritiz“ Nenad Gujaničić za naš portal, takođe, navodi da nije sporno što se država zadužuje kroz obveznice, jer je to najefikasniji i najtransparentniji način zaduživanja.

„Velika je šteta što domaće sekundarno tržište nije razvijeno i što domaći pojedinačni i profesionalni investitori nisu više uključeni u kupoprodaju državnih obveznica. Time bismo postigli veću stabilnost domaćeg javnog duga“, poručuje on.

„Bolje od direktnog uzimanja kredita, što država sve više praktikuje“: Srbija emituje nove obveznice, zadužuje se za još pola milijarde evra

„Bolje od direktnog uzimanja kredita, što država sve više praktikuje“: Srbija emituje nove obveznice, zadužuje se za još pola milijarde evra

Prema njegovim rečima, investitori su napravili pauzu u očekivanju rasta prinosa na tržištu, što se potom i desilo.

„Srpske evroobveznice tokom marta beleže rast prinosa od oko pola procentnog poena, a ako ovakav trend ostane na snazi država će morati da se prilagodi tome i prilikom budućih aukcija na domaćem tržištu“, ukazuje Gujaničić.

Kako pojašnjava, glavna mera sa aspekta investitora je odnos rizika i prinosa.

„Džaba veoma visoka potencijalna zarada ako je emitent rizičan i ulaganje može da propadne. Postoje i neki momenti na tržištu kada treba izbegavati kupovinu, a to je recimo bilo vreme ultra niskih kamata kada se i Srbija zaduživala po stopama ispod dva odsto. Dakle, u takvim vremenima pojedinačni investitori bi trebalo da se sudržavaju od kupovine obveznica, jer to nije održivo na duže staze, kao što se i pokazalo“, navodi on.

Kako napominje, interes za našim obveznicama na domaćem tržištu je i dalje visok i tako će biti dok država može da isporučuje stabilnost kursa.

„Čim se tu uvuče neizvesnost, interes će se smanjiti, jer onda ne znači da će nominalni prinos biti identičan realnom“, upozorava Gujaničić.

To što je stopa prinosa viša od kuponske stope, prema njegovim rečima, nije toliko bitno.

„U momentu emisije, stopa prinosa i kupona su obično slične, često identične. Ako se ista emisija reotvara veći broj puta u narednoj godini ili godinama, onda u zavisnosti od tržišnih trendova prinos može da se menja. Ako padaju kamate, raste cena obveznice i prinos se smanjuje. I obrnuto, ako kamate počnu da rastu, kao u martu, onda prinos počinje da se povećava“, objašnjava Gujaničić.

$bp("TargetVideo_75039491",{"video":"2513972","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Region • 02.04.2026. 10:17 Bivši šef u hrvatskoj obaveštajnoj agenciji: Vučić je pročitan, vraća se Putinu, pretnja dolazi iz regije

Bivši šef u hrvatskoj obaveštajnoj agenciji: Vučić je pročitan, vraća se Putinu, pretnja dolazi iz regije

Ekonomija • 01.04.2026. 16:07 Stupio novi pravilnik o energetski ugroženom kupcu: Ko ima pravo na umanjenje računa za struju?

Stupio novi pravilnik o energetski ugroženom kupcu: Ko ima pravo na umanjenje računa za struju?

Ekonomija • 01.04.2026. 11:08 Poreska uprava pripremila prijave poreza na dohodak građana: Ovo je granica prihoda za plaćanje poreza

Poreska uprava pripremila prijave poreza na dohodak građana: Ovo je granica prihoda za plaćanje poreza

Ekonomija • 02.04.2026. 15:07 Vlasnici benzinskih pumpi: Poskupljuje gorivo u veleprodaji, sutra se očekuje poskupljenje i na pumpama

Vlasnici benzinskih pumpi: Poskupljuje gorivo u veleprodaji, sutra se očekuje poskupljenje i na pumpama

Kultura • 01.04.2026. 13:30 Umesto da proglase pobednika, Grad Beograd zabranio organizaciju prestižnog takmičenja

Umesto da proglase pobednika, Grad Beograd zabranio organizaciju prestižnog takmičenja

© Danas