Strategija države da do 2035. godine uloži gotovo 50 milijardi evra u razvoj infrastrukture, energetike i drugih sektora čini se predstavlja nastavak modela rasta na kome se zasniva srpska ekonomija već godinama. Međutim, ekonomisti upozoravaju da se taj model približava svojim granicama, te da ambiciozne projekcije rasta BDP-a dolaze u trenutku političke krize u zemlji i sve turbulentnijih globalnih okolnosti.

Tokom prethodnog vikenda predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je strategiju razvoja Srbije do 2030. i 2035. godine. Tom prilikom najavljeno je i ulaganje države od 48 milijardi do 2035. godine, plus dodatnih 15 milijardi u vojsku.

Pored toga i ministar finansija Siniša Mali naglasio je da je ovo „najambiciozniji i najobimniji program“.

On je izneo očekivanja da će sa ovim programom BDP Srbije do 2030. godine biti 133 milijarde evra, dok je prošle godine bio oko 90 milijardi evra.

Dakle, ponovo su najavljena velika javna ulaganja u infrastrukturu, kao i u energetiku i u vojsku, što otvara pitanje da li država zadržava isti pravac i model rasta za koji brojni ekonomisti veruju da je došao do zida.

Dodatno, nameće se i uticaj globalnih dešavanja, koji se sve više zaoštravaju, na ovakve projekcije i koliko one u takvim okolnostima mogu biti ostvarive.

„Najavljen je kontinuitet osrednjosti“: Vučić obećava da će prosečna plata biti 1.700 evra, ali koliko će do tada poskupeti hrana, energenti, komunalije…

„Najavljen je kontinuitet osrednjosti“: Vučić obećava da će prosečna plata biti 1.700 evra, ali koliko će do tada poskupeti hrana, energenti, komunalije…

Ekonomista Saša Đogović za Danas kaže da strategija ima „jedan feler“, jer ne polazi od realnih postavki okruženja i stanja unutra same zemlje.

„Kada kažem okruženje, mislim na geopolitičke tektonske poremećaje koji mogu i utiču na ekonomske tokove i kod nas. Oni su nepredvidivi i turbulentni. S druge strane, tu su unutrašnji faktori. Živimo u zemlji koja je permanentno u naglašenoj krizi, već 16 meseci. Ta kriza je i dalje tu i ukazuje da Srbija boluje od deficita predvidivog i stabilnog institucionalnog ambijenta i od endemske korupcije, kao i od visokog stepena organizovanog kriminala“, ukazuje on.

O svemu tome, dodaje naš sagovornik, nema ništa u ovoj strategiji.

„Bez rada na tome ne možemo da imamo održiv rast domaćeg preduzetništva niti da računamo na resurse koje ima dijaspora, a koja izbegava naše tržište u širokom luku“, poručuje Đogović.

Prema njegovim rečima, imamo i paradoks da u uslovima rasta cena nafte nismo preuzeli NIS, već obezbeđujemo prihode onome ko je većinski vlasnik.

„Mi smo time sebi pucali u nogu i to nas je koštalo prošle godine dodatnog pada ekonomskih aktivnosti, zbog neadekvatne reakcije na NIS i neadekvatne reakcije na unutrašnju političku krizu“, ukazuje.

Đogović naglašava da se ne može praviti realan plan bez realne slike.

„Ako se ne postave neki bazični postulati na kojima se gradi neki ekonomski program, onda je iluzorno o njemu pričati jer ne znamo šta se ovde može desiti od danas do sutra“, upozorava.

Kada je reč o javnim ulaganjima, Đogović kaže da ona mogu da imaju širinu u nekim poljima.

„Recimo u razvoju nuklearne energije ili drugih obnovljivih izvora energije kroz neka strateška partnerstva. Zatim tu je ekologija u smislu izgradnje kanalizcione mreže ili fabrika za prečišćavanje voda. Tu postoje neke praznine koje se mogu popuniti kada se govori o javnim ulaganjima. Tu može biti i dalji razvoj železničke infrastrukture, posebno na jugu Srbije“, ističe on.

Dakle, naglašava da postoje prostori gde se može dodatno investirati, a koji mogu imati multiplikativni efekat u smislu jačanja konkurentnosti privrede.

Međutim, kako ukazuje, taj prostor se postepeno iscrpljuje.

„Treba naći nove modele rasta od 2028. godine. Sada imamo fokus na Ekspo, tu se najviše investicija odvaja, uz još neke infrastrukturne projekte od ranije poput Moravskog koridora i slično. Najveći deo tih radova treba da bude gotov do kraja decembra ove godine, ali neki radovi će se preneti i u narednu godinu. Dakle, na sledeću godinu će Ekspo imati taj pozitivan efekat, ali od 2028. ne vidim šta će privredu podizati na više stope rasta sa ovim programom koji je najavljen“, kaže Đogović.

Što se tiče BDP-a, on smatra da je to nezahvalno sada prognozirati, kao i da se to radi u političke svrhe.

„Može svašta da se stavi na papir, posebno u godini u kojoj su izbori na pragu. Pokušaće da privuku još neke ljude ka sebi, pa izlaze sa raznim programima koji su tako dugoročni, ali bitno je sad nešto reći. Kada nema jasnog cilja, može svašta da se priča“, zaključuje Đogović.

„Pitanje je kako će se to sve finansirati“: Šta će se naći u Vučićevom programu „Srbija 2035“?

„Pitanje je kako će se to sve finansirati“: Šta će se naći u Vučićevom programu „Srbija 2035“?

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za naš portal navodi da kada se posmatra na godišnjem nivou, može se steći utisak da tempo javnih ulaganja nije značajno ubrzan u odnosu na prethodni period, ali dodaje da to ne mora nužno biti negativno.

„Posle faze vrlo intenzivnih infrastrukturnih projekata, prirodno je da se investicioni ciklus stabilizuje i postane finansijski održiviji. Važno je da ulaganja ostanu dovoljno visoka da podrže rast, ali i da ne stvaraju prevelik fiskalni pritisak, pa ovakav okvir može predstavljati pokušaj da se pronađe ravnoteža između razvoja i makroekonomske stabilnosti“, smatra on.

On podseća da su javna ulaganja u prethodnoj deceniji bila važan pokretač rasta u Srbiji, posebno kroz infrastrukturu i energetiku.

„Novi plan deluje kao nastavak tog modela, ali sa ambicijom da se više uključe privatni kapital, tehnološki sektor i projekti koji imaju dugoročniji razvojni efekat. Drugim rečima, država i dalje ostaje važan inicijator investicija, ali se očekuje da taj okvir dodatno podstakne i privatne investicije“, objašnjava Mijušković.

Prema njegovom mišljenju, iz najava se može zaključiti da će pored infrastrukture veći akcenat biti na energetici, tehnološkom razvoju i bezbednosnom sektoru.

„To pokazuje pokušaj da se investicije prilagode novim globalnim okolnostima u kojima su energetska stabilnost, digitalna transformacija i strateška bezbednost postale važni faktori ekonomskog razvoja“, ističe naš sagovornik.

On pojašnjava da u fazi ubrzanog razvoja mnoge zemlje koriste javne investicije kao inicijalni motor rasta, posebno kada je potrebno brzo izgraditi infrastrukturu ili pokrenuti nove sektore privrede.

„Međutim, dugoročno je važno da se taj rast sve više oslanja na produktivnost, inovacije i privatne investicije. U tom smislu javna ulaganja mogu biti snažan podsticaj, ali je ključno da vremenom otvore prostor za širi privredni razvoj“, poručuje Mijušković.

Kada je reč o BDP-u od 133 milijarde evra 2030. godine, on ukazuje da je takva projekcija ambiciozna, ali da nije potpuno nedostižna ukoliko se zadrže relativno stabilne stope rasta, investicije i makroekonomska stabilnost.

„Ipak, treba imati u vidu da globalna ekonomija trenutno prolazi kroz period povećane neizvesnosti, pa će realizacija takvog cilja u velikoj meri zavisiti i od spoljnog okruženja. Zbog toga ove brojke treba posmatrati pre svega kao razvojni cilj koji treba da usmeri ekonomsku politiku u narednim godinama“, kaže Mijušković.

„Rafali“ važniji od zdravstva i obrazovanja: Na koje projekte će sledeće godine otići najviše novca iz budžeta?

„Rafali“ važniji od zdravstva i obrazovanja: Na koje projekte će sledeće godine otići najviše novca iz budžeta?

Marko Milanović iz Fiskalnog saveta za Danas naglašava da na osnovu objavljenih informacija ne može da se da komentar, niti ocena.

„Ono što je izneto ne predstavlja formalan investicioni plan države. U tom smislu, pitanje jasnog strateškog usmerenja razvojne politike ostaje otvoreno, budući da Srbija još nema dugoročni investicioni plan kakav predviđa Zakon o planskom sistemu“, ukazuje on.

Kako pojašnjava, zakonska obaveza Vlade bila je da Narodnoj Skupštini još do 1. januara 2020. predloži Plan razvoja Srbije za najmanje deset godina, iz kojeg bi potom proistekao sedmogodišnji Investicioni plan države.

„Ideja takvog okvira jeste da obezbedi balans između ključnih oblasti u kojima je država važan akter – od energetike i saobraćaja, preko obrazovanja i zdravstva, do poljoprivrede, klimatske politike i zaštite životne sredine, tako što bi se postojeće sektorske strategije i prioriteti objedinili u jedan konzistentan plan, sa jasnom hijerarhijom ciljeva i prioritetnih investicija“, kaže Milanović.

Kako naglašava, da je ta zakonska obaveza ispunjena, danas bismo imali predvidljiv i proverljiv okvir razvoja zemlje koji je usklađen sa fiskalnim i makroekonomskim projekcijama, kao i sistem redovnih izveštaja o realizaciji i eventualnih revizija.

„Međutim, taj dokument do danas nije donet, a umesto njega se pojavljuju parcijalne inicijative koje nemaju status zvaničnog planskog akta i koje po završetku ne podležu objektivnoj oceni troškova i učinka“, upozorava.

Ovakve najave po formi ne mogu da zamene institucionalno vođenje investicione politike države, poručuje on.

„Pored toga ne sadrže ni potpune i detaljne informacije na osnovu kojih bi se moglo proveriti kako su utvrđeni prioriteti, kolika su planirana ulaganja po projektima, kakva je planirana dinamika njihove realizacije i slično“, ukazuje Milanović.

$bp("TargetVideo_73152174",{"video":"2525794","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Sport • 10.03.2026. 17:52 Novak Đoković se pobunio protiv odluke Ministarstva sporta Srbije, “država” reagovala: TSS-u vraćen novac, dobili i dodatne milione iz budžeta

Novak Đoković se pobunio protiv odluke Ministarstva sporta Srbije, “država” reagovala: TSS-u vraćen novac, dobili i dodatne milione iz budžeta

Lični stavovi • 09.03.2026. 16:07 Jedan zvaničnik CIA trijumfalno je rekao veliku istinu

Jedan zvaničnik CIA trijumfalno je rekao veliku istinu

Politika • 10.03.2026. 16:25 Hrvatski ministar odbrane: Nadam se da će srpske hipersonične rakete ostati kod njih u skladištu

Hrvatski ministar odbrane: Nadam se da će srpske hipersonične rakete ostati kod njih u skladištu

Politika • 10.03.2026. 15:22 Osmani: Bela kuća tražila da Kosovo u Odboru za mir predstavljam ja, a ne Kurti

Osmani: Bela kuća tražila da Kosovo u Odboru za mir predstavljam ja, a ne Kurti

Život • 10.03.2026. 20:11 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 20. kolu?

Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 20. kolu?

© Danas