Visina naknade koju rudarske kompanije plaćaju za eksploataciju mineralnih sirovina u Srbiji ponovo je u centru pažnje, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da država godinama nije mogla da poveća takozvanu rudnu rentu zbog političkih pritisaka i međunarodnih odnosa.

Visina ove naknade često je predmet sporenja u javnosti, a Vučić je naveo da je Srbija želela da povisi rudnu rentu, ali da to nije bilo moguće.

„Mi imamo rudnu rentu koja je ubedjivo najniža. Nismo mogli da je promenimo ni kada smo pokušali, jer je bio veliki pritisak i rekli su da time menjamo uslove poslovanja. Nismo smeli da je povećamo tamo 2016. ili 2017. godine. Nismo hteli da kvarimo političke odnose“, naveo je on.

„Treba nam analiza umesto Vučićeve površne propagande“: Ako već resurse prepuštamo strancima, treba li bar da se poveća rudna renta?

Podsetimo, Vučić je i prethodnih godina pričao o pokušajima da se rudna renta poveća, ali da to nije jednostavan proces.

Kako je ukazao, kada je hteo da podigne rudnu rentu „nema ko iz Rusije mu nije na glavu skočio“, a ticalo se srpskih izvora gasa i nafte, koji su sada u vlasništvu ruskog Gasproma.

U javnosti se često čuju kritike o tome da je rudna renta u Srbiji niska i da je treba povećati, što je potvrdio i Vučić, ali čini se da se Srbija i tu našla u nezavidnoj poziciji, jer ne sme da se zamera i da kvari političke odnose.

Dodatno, prema Vučićevim rečima, kompanije koje se bave rudarstvom, ako ne budu imale pristojan profit, otići će odavde.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Čedomir Beljić za Danas objašnjava da prvenstveno termin „rudna renta“ nije ispravan, već da se u Srbiji naplaćuje naknada za korišćenje mineralnih sirovina ili rojalti (royalti).

Kako dodaje, rojalti je u Srbiji regulisan Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara i predstavlja važan izvor prihoda, naročito za lokalne samouprave.

Dakle, visina ove naknade za različita iskopavanja kreće se od jedan do sedam odsto.

Najviša, sedam odsto, plaća se za naftu, gas i ostale prirodne gasove. A najčešća koja se odnosi na metalične i nemetalične sirovine naplaćuje se u visini od pet odsto prihoda.

Zakon definiše i raspodelu ostvarenih prihoda od rojaltija, pa tako 60 odsto pripada budžetu Republike Srbije, a preostalih 40 budžetu lokalne samouprave na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija mineralnih sirovina. Ako je eksploatacija na teritoriji autonomne pokrajine, onda njoj ide 10 odsto, lokalnoj samoupravi 40, a republičkom budžetu 50 odsto.

Beljić objašnjava da se naknada za........

© Danas