Prosečna plata u maju, junu i julu ove godine bila je manja od aprilske, a u avgustu (poslednji objavljeni podatak), u iznosu od 105.590 dinara, manja nego u svim prethodnim mesecima ove godine, osim u februaru.

Manja je i od prošlogodišnje decembarske prosečne plate koja je iznosila 108.312 dinara. Dakle, ne radi se samo o usporavanju rasta već i o padu prosečne plate u odnosu na prethodne mesece. Pala je i medijalna zarada u odnosu na prethodni mesec sa 85.000 dinara na 83.535 dinara.

Usporavanje rasta prosečne plate u odnosu na prethodne mesece ili poslednji mesec prethodne godine, što je naš slučaj ove godine, ozbiljno brine, osim u jednom slučaju. Kada naglo pada inflacija, u kom slučaju plate mogu sporije da rastu bez negativnih posledica u pogledu njihove kupovne moći. Pogotovo uz visok realni (u stalnim cenama) rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Na primer, pri realnom rastu BDP-a od šest odsto uz inflaciju od, recimo, dva odsto, BDP bi porastao za 8,1 odsto. Shodno zlatnom ekonomskom pravilu – jednakog rasta BDP-a i plata, porasle bi nominalno za svega 8,1 odsto, ali realno za čitavih šest odsto. Realan rast plate od šest odsto znači i toliki rast njene kupovne moći.

Dakle, nebitan je nominalni rast plata, već realni koji prvenstveno zavisi od realnog rasta BDP-a. I tu je naš ovogodišnji problem sa platama, koji ozbiljno upozorava. Velika je........

© Danas