Porodične priče |
prvi deo Za Beograd! Na Be-o-grad! (SNS)
VIDOJE: Mnogo posla. Mno-go! Sve mora da bude cakum-pakum, sve! Ovaj Vidovdan nije kao ono kad smo se klatarili po mitinzima u Nišu, Kladovu, Sremskoj Mitrovici i kojegde – spisak, prozivka, dnevnica, sendvič, autobus… U autobusu mezni, dremni, stigli, izlazi… Pa onda ‘ajd tapši, klikći, pevaj… Sad, za ovaj beogradski trodnevni miting – organizacija kao za desant, planovi, logistika, veze, oprema, koreografija… Sto čuda. Bilo posla i za AI. A i mi spadosmo s nogu. Evo, ova moja Zaga, noćas nije trenula, stalno se preslišavala šta još sutra ima da obavi po rasporedu, a obaška šta da obuče za sam događaj. Dobra je moja Zaga, prati ona mene od samog početka angažovanja. Jeste da se malo gicala zbog one uspijuše iz Nabavne, one Radinke što je vazda bila neki faktor, i onomad kod ‘žutih’ i sad kod ovih. I........