…………

MILUTIN. Sve će to narod pozlatiti… ’Oće, krivak. Osta Milutin golja ko i pre. Kad je trebalo, ’ajd, Milutine, pušku na rame, brani Otadžbinu. Branio. Jurišao, krvavio gaće, povlačio se preko Albanije bos, opanci nikakvi – raspadoše se po arbanaškim gudurama… Beogradske mudonje što poslaše svoje sinove u Grenobl na studije izgleda da su se dobro omastili liferujući te kartonske opanke Vojsci. I gladovao Milutin, i žedneo, i spavao s kamenom pod glavu, i drhtao u snegu, i znojio se na jari solunskoj… I, posle, guzeljao preko Kajmakčalana, Otadžbinu oslobađao.
I evo ga Milutin ponovo u svojoj Šumadiji go ko što je i bio. Na ovo malo posne zemlje, sa starom materom, opet trudnom ženom........

© Danas