„Prava LGBT+ osoba se odlažu kako se ne bi ‘rizikovao’ deo biračkog tela“: Izmene Porodičnog zakona neće obuhvatiti istopolne brakove |
Da sve porodice u Srbiji nisu prioritet Ministarstva za brigu o porodici, zaključak je koji se izvodi iz izjave ministarke Jelene Žarić Kovačević – da izmene Porodičnog zakona neće obuhvatiti istopolne brakove. Ta izjava ponovo je otvorila pitanje dugogodišnjeg izostanka pravnog priznanja LGBT zajednica u Srbiji, uprkos obavezama prema Savetu Evrope.
Dok vlast ovu temu i dalje sklanja sa agende, aktivisti upozoravaju da se time produžava stanje pravne nevidljivosti LGBT populacije.
O tome zašto se Zakon o istopolnim zajednicama godinama odlaže i kakve posledice to ima po LGBT zajednicu, odnosno po diskriminaciju koju sa sobom povlači, govore sagovornici Danasa.
Labris: „Dugine porodice žive u Srbiji, ali bez adekvatne pravne zaštite“
Hristina Piskulidis, programska koordinatorka za razvoj zajednice u Labrisu, kaže za Danas da ovakav pristup države pokazuje selektivnost u priznavanju prava LGBT osoba.
„Nije tačno da u Srbiji ne postoji nikakav pravni okvir, zakoni koji zabranjuju diskriminaciju postoje i važni su. Ključni problem je što se sistematski izbegava uređivanje porodičnih i partnerskih odnosa istopolnih parova. Upravo u toj oblasti nastaje najveća pravna praznina. Dok država formalno garantuje jednakost, u praksi ne prepoznaje zajednice u kojima ljudi žive, grade odnose i podižu decu“, ističe ona.
Izostanak regulisanja istopolnih zajednica, bilo kroz izmene Porodičnog zakona ili donošenje posebnog zakona, znači da veliki broj građana i građanki ostaje bez osnovnih prava koja su drugima podrazumevana. Posebno problematično je što se u trenutnim izmenama Porodičnog zakona, koji podrazumeva načelo zabrane diskriminacije, istovremeno potpuno ignoriše postojanje istopolnih porodica.
„Uprkos tome, dugine porodice u Srbiji postoje. Samo u okviru Labrisa deluje grupa ‘Dugine porodice Srbije’ koja okuplja preko 40 članova i članica i oko 20 dece. Njihovi životi pokazuju da ovo nije teorijsko pitanje, već svakodnevna realnost, od odlaska kod lekara do donošenja odluka o detetu, odlaska u inostranstvo jednog partnera sa detetom koji nije biološki roditelj, sve je to često otežano ili pravno neuređeno“, pojašnjava Piskulidis.
Ona naglašava da se ne može govoriti samo o „neusvajanju prava“, već o kontinuiranom odlaganju rešavanja problema koji već postoji i direktno utiče na živote ljudi i dece u Srbiji.
„Srbija je pretežno patrijarhalno društvo u kojem su homofobni........