Njegovo Preplašenstvo se uplašilo jedne žene: Dnevnik novinara Danasa Uglješe Bokića |
Dogovoreni sastanak sa izvorom // Moja generacija se pokazala, alal nam vera // Najveći protest koji je moj grad imao u svojoj istoriji // Stižu kriminalci u ćacilend da čuvaju njega, a kordoni policije stižu da čuvaju kriminalce // Više vremena mi treba da stignem do Petrovaradina nego do Beograda // Nisam se ni razbudio, a već kasnim
PETAK, 30. oktobar
Slobodan dan. Za novinara to znači da ne mora u redakciju i da ne mora da napiše tekst na neku temu, ali ne i da će se potpuno isključiti s posla. Izvore i informacije ne zanima da li si slobodan ili ne. Ni ovog dana nije mnogo drugačije. Poruke, Viber grupe, mejlovi. Jutarnja rutina mi je da pijem kafu u lokalu koji se nalazi pored mog ulaza i tu isčitam sve poruke. Ovde nekada i radim kada ne idem u Beograd na posao. U 10 h odlazim na dogovoreni sastanak sa izvorom. Ima bitnu informaciju. Saznajem ko je bio na merama BIA, kada je snimljen razgovor novosadskih aktivista. Priznajem, naročito mi je drago kada objavim informaciju koja nosi oznaku „strogo poverljivo“.
Danas u Novi Sad stižu studenti. Zaista nisam očekivao da će hiljade studenata krenuti peške za Novi Sad. Istorija uživo. Antologijske slike. Moj grad se nije obrukao. Hiljade Novosađana je izašlo na Bulevar da ih dočeka. Ne želim da izdvajam nijednu grupu studenata, ali to što su uradili mladi ljudi Novog Pazara je neverovatno. Nisu to samo kilometri i 16 dana tabananja Srbijom. Veliku stvar su nam Pazarci ostavili u amanet, a to nema veze s protestima. Osim što je Pazar svet, Pazar je konačno postao Srbija i Srbija Pazar.
Sutra je godišnjica pada nadstrešnice, a Novi Sad verovatno očekuje najmasovniji protest u njegovoj istoriji. Ležem i strepim. Treba da izveštavam sutra. Da li će sve proteći mirno? Strah me.
SUBOTA, 1. novembar
Danas je taj dan – dan kada je Novi Sad zauvek ranjen padom nadstrešnice.
Život je hteo da se tog 1. novembra nalazim u Zaječaru i Boru. Kada sam pročitao vest, mislio sam da je pala neka druga nadstrešnica, neki lim… Sećam se, pozvao sam jednog mog bivšeg kolegu, za koga sam znao da je već tamo, i pitao ga da li zna koliko ima mrtvih. Rekao je: „Ne pitaj.“
Spremam se da izađem napolje. Treba da izveštavam s........