Nisam očekivala da ću se setiti Luisa Kerola, slušajući na javnom servisu kako zamenik glavnog javnog tužioca obrazlaže optužnicu zasnovanu na tvrdnji o simulaciji upotrebe zvučnog oružja i pedantno razvrstava navodne učesnike u četiri kategorije.

Kerol, autor „Alise u Zemlji čuda“ i jedan od najznačajnijih predstavnika književnog žanra nonsensa, teško da je mogao da pretpostavi da će jedan pravni tekst jednog dana podsetiti na njegov književni postupak. Mada ko zna, s obzirom da je podvrgavao satiri autoritete i društvene konvencije viktorijanske Engleske. Pišući o izvrnutim obrascima mišljenja i svetu u kojem logika služi besmislu, stvorio je delo koje je daleko nadživelo vreme u kojem je nastalo.

Književni žanr nonsensa često se pogrešno poistovećuje sa običnom besmislicom. Međutim, njegova suština nije odsustvo logike, već upravo suprotno – njena dosledna primena na besmislene pretpostavke. U svetu Luisa Kerola sve je na izgled uređeno: postoje pravila, klasifikacije, procedure i zaključci. Sudovi izriču presude pre suđenja, reči menjaju značenja, a administrativni red opstaje uprkos tome što je veza sa stvarnošću izgubljena. Nonsens nije haos. On je privid savršenog reda. Čitalac prepoznaje da se nalazi u svetu u kome logika više ne služi istini, već održavanju jedne izmišljene stvarnosti.

Ko je Miodrag Marković? Tužilac koji vodi istragu zbog „simulacije dejstva zvučnog topa“ i desna ruka Nenada Stefanovića

Ko je Miodrag Marković? Tužilac koji vodi istragu zbog „simulacije dejstva zvučnog topa“ i desna ruka Nenada Stefanovića

Upravo me je spoj privida reda i izgubljene veze sa stvarnošću u pomenutoj optužnici podsetio na Kerolov književni postupak. Nije me, dakle, iznenadila sama optužnica. Politički motivisani procesi nisu neuobičajena pojava u autoritarnim režimima. Zaintrigirala me je arhitektura njene argumentacije. Da se........

© Danas