Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) često je u centru pažnje javnosti, jer se stalno postavljaju pitanja i razmišlja o tome kako penzioni sistem učiniti pravednijim, a Fond jačim, kako bi i današnji mladi radnici jednog dana mogli da računaju na svoje zaslužene prihode.

Nedavno je na to ukazao Akademski plenum, koji smatra da sadašnji model obračuna sistemski umanjuje penzije budućim penzionerima.

Kod trenutnog obračuna penzija, Plenum uočava dva problema: ograničenje najviše mesečne bruto osnovice za plaćanje doprinosa i uzimanje prosečne zarade kao osnove za obračun.

Akademski plenum: Vučić misli samo na sadašnje penzionere, budućima se umanjuju penzije zbog metodologije obračuna

Međutim, treba napomenuti da je trenutni način obračuna penzija uveden 2003. godine, u vreme vlade Zorana Đinđića.

Sagovornici Danasa objasnili su da je privreda Srbije tokom devedesetih godina, nakon ratova, sankcija i političke nestabilnosti, bila devastirana, što je dovelo do toga da kasa PIO fonda ostane prazna.

Kako bi PIO fond postao stabilniji, Srbija je, prema uzoru na evropske penzione sisteme, uvela model obračuna penzija koji se smatrao pravednijim, jer zavisi od realnih uplata i odnosa prema prosečnoj zaradi. Stari sistem jeste davao veće penzije, ali je bio neodrživ i manje pravičan.

Međutim, kod ovakvog načina obračuna problem nastaje jer daje niže penzije u zemljama sa nižim prosečnim zaradama, velikim udelom sive ekonomije i visokom inflacijom.

„Ljudski organizam ne može biološki da podnese tako nešto“: Nemci će ići u penziju sa 73 godine, penzioneri u Srbiji traže posao

Postavlja se pitanje da li je ovaj način obračuna penzija tokom godina nakon 2003. mogao biti izmenjen i zašto aktuelna vlast u poslednjih 13 godina nije imala interes da poboljša primanja penzionera, kada je glavna parola za osvajanje izbora uvek bila „briga za najstarije“.

Drugi sagovornik Danasa smatra da je ovaj način obračuna penzija i dalje održiv.

Plenum je nedavno ukazao da, prema formuli Fonda PIO, visina penzije zavisi od bruto osnovice zarade na koju su plaćani doprinosi, kao i od prosečne zarade u Srbiji.

Ukazali su da se u sistemu socijalnog osiguranja koriste bruto osnovice zarada koje su ograničene na petostruki iznos prosečne mesečne neto zarade, što za 2025. godinu iznosi 656.425 dinara mesečno (7.877.100 dinara godišnje), odnosno 5.610 evra mesečno (67.326 evra godišnje).

Istovremeno, navodi Plenum, Republički zavod za statistiku kao republički prosek objavljuje prosečne neto zarade, a ne bruto osnovice na koje su plaćeni doprinosi.

Prema mišljenju Akademskog........

© Danas