Zašto se ruka koja u mraku pritiska dugme nije strpela bar još četiri minuta? |
Ako verujemo vlastima da je 15. marta na studentskom i građanskom protestu u Beogradu bilo 107 hiljada ljudi, to znači da su nam se svi ostali koje smo videli na tom skupu, bilo uživo, bilo u medijima – pričinili. To dalje znači da je tog dana na ulicama prestonice bilo više stotina hiljada prikaza, što upućuje na zaključak da je nacija u ozbiljnoj psihozi. Tim pre ako se ima u vidu da smo nedavno svašta još umislili.
Na snimku sa studentskog protesta ispred RTS-a pričinilo nam se da policajac udara u oko nekog čoveka za koga će se kasnije ispostaviti da je policajac u civilu. Prividelo nam se i da Ana Brnabić tokom pirotehničkog incidenta u Skupštini baca na pod zastavu Srbije, a nekoliko sekundi kasnije druga poslanica vladajuće stranke briše stolicu zastavom i seda.
Umislili smo i da smo na snimku iz kampa u Pionirskom gradu videli i čuli studenta 2.0 koji je opsovao himnu rečima: „Ajmo, ljudi, svi da pevamo srpsku j*benu himnu!“ U međuvremenu su „studenti koji samo žele da uče“ napustili kamp, i da nije smeća koje su ostavili za sobom, mogli smo da posumnjamo da su tu uopšte ikada i boravili. Između stvarnosti i fikcije u ovoj državi ionako je odavno obrisana granica.
A što se tiče đubreta, nije bilo realno očekivati da ga uklone, jer ne kaže se uzaluzd da su........