Da li udišemo isti vazduh, mi i oni? U ovom slučaju zamenica „mi“ konačno objedinjuje čitav narod. Ali, ko su onda Oni? Nismo se složili čak ni oko litijuma, iako je, prema anketama, veći deo naroda bio protiv rudarenja. O političkim razlikama da i ne govorimo. Da li se bez ikakvih prethodnih istraživanja možemo složiti da nema osobe u ovoj zemlji koja voli da udiše otrovan vazduh?

Ili, peciznije, da nema osobe kojoj zagađeni vazduh ne ugrožava zdravlje. Ugrožava jednako one koji imaju svest o ovom problemu i koji prate aplikaciju na svom mobilnom telefonu i one koji u zagađenje ne veruju. (Koji veruju svom predsedniku, jer u nešto ili nekoga moraš verovati. U Boga, nauku, zdrav razum…)

A šta kaže statistika? Kaže da u Srbiji godišnje premine oko 14 hiljada ljudi od posledica prekomernog zagađenja vazduha. To su tzv. prevremene smrti. Drugim rečima, da su udisali čist vazduh, disali bi i živeli i dalje.

Nedavno je RTS objavio godišnji izveštaj Instituta za zdravstvene efekte i Instituta za zdravstvenu metriku o globalnom stanju vazduha, koji se smatraju, kako navode, „najkvalitetnijim izvorom podataka o kvalitetu vazduha i o njegovom uticaju na zdravlje.“

Da rezimiramo iz izveštaja: 36 odsto svetske populacije izloženo je prekomernim nivoima zagađujućih čestica PM 2,5 (onih najsitnijih i najopasnijih, koje prodiru duboko u pluća). Zagađen vazduh u Srbiji uzrokuje 81 prevremenu smrt na 100 hiljada stanovnika, dok u svetu taj broj iznosi 56, što znači da smo skoro 50 odsto gori od svetskog proseka. U Nemačkoj, na primer, 17 ljudi na 100 hiljada stanovnika strada od zagađenog vazduha, dakle, skoro pet puta manje nego kod nas.

Koje organe napadaju otrovne PM čestice? Mozak, srce i krvne sudove, pluća. „Procenjuje se da je svaka četvrta prevremena smrt od Alchajmerove bolesti prouzrokovana zagađenim vazduhom“,........

© Danas