Sutra je 23. maj: Da li imate tremu? |
Većina ljudi u Srbiji koji su protiv režima Aleksandra Vučića znaju da je to dan kada bi trebalo da budu na Slaviji. Tamo gde su ih pozvali studenti.
Da izraze svoj bunt i stanu u odbranu svojih prava. Da izraze osećanja i misli usmerenih na to da bi pad vlasti trebalo da bude dobro za budućnosti ove zemlje.
Zbog korupcije, sumnji o povezanosti državnog vrha sa teškim kriminalom, bahatosti i neodgovornosti koji kao posledicu imaju smrt nedužnih ljudi.
Nepredvidivost broja okupljenih, kada studenti zovu, u poslednjih godinu i po dana, od kada traje pobuna u njihovoj organizaciji, karakteristična je u danima uoči protesta.
Na kraju, okupljenih bude uvek preko 100.000 ljudi.
Jednom, 15. marta prošle godine, bilo ih je više od 350.000.
Kakav je to praznik bio. Kakva veličanstvenost. Huk slobode, koraci spori i kratki ka slobodi.
Prekinuo ih je zvučni top.
Zvuk diktature, represije, neslobode. Nasilja, smrti i bezobzirnosti. S obzirom na to ko ga je ispalio, nije začuđujuće da se ubrzo potom taj top zakopao u zemlju i zaboravio. Da niko nije odgovarao za upotrebu tako nasilnog oružja protiv sopstvenog naroda. Jednog dela, ogromnog dela koji ne obožava diktatora. Aleksandra Vučića.
Opozicijo, ukrcaj se na brod ZLF i DS, ne blamiraj se
Opozicijo, ukrcaj se na brod ZLF i DS, ne blamiraj se
Od “njegovih” tada su na ulici bili samo takozvani lojalisti. Nasilnici, spremni da motkama čiste posrnule ljude po ulicama glavnog grada.
Napaljeni plaćenici, koji za par hiljada dinara pristaju da kada čuju naredbu........