U nedavnom tekstu o ratu SAD i Izraela, objavljenom na sajtu Radara, označio sam ovaj zapadni tandem kao agresore iz perspektive međunarodnog prava. Uz to sam, u načelu, svaki pokušaj da se menja unutrašnji poredak zemalja, ma kakva je priroda njihovog unutrašnjeg ustrojstva, tretirao kao antiliberalni čin.

Istovremeno naglasio sam da je intelektualna kritika diktatorskih režima ili onih zasnovanih na šerijatskom pravu poželjna, ako ona ne zagovara spoljašnje nasilje kao način njihovih radikalnih promena. Dakle, odlučno odbijam tezu da se svi režimi postave na istu vrednosnu ravan – apsolutni vrednosni relativizam.

Kad je reč o Iranu, većina naših intelektualaca ne poznaje suštinu njegovog unutrašnjeg poretka, zbog čega, vođeni ideologijom antizapadnjaštva (čitaj antiparlamentarizma), u prvi plan ističu aspekte svetovne vlasti – izbore za parlament, predsednika, u kojima učestvuju i žene koje imaju pravo na zapošljavanje. Kao što se zna, za vreme vladavine Pahlavija, bar u jednom periodu, žene su stekle ne samo pravo glasa i zapošljavanja već su mogle da se kupaju u bikinijima i da javno nose „mini“ haljine, tj. da ne moraju da nose hidžab i slično.

Međutim, posle pobede revolucije, kada je vrhovni vođa (ajatolah, imam) postao Homeini, Iranska Islamska Republika bila je ustavno utemeljena na šerijatskom pravu. To je pojačano novim ustavom usvojenim za vreme Hamneija, posle smrti Homeinija, time što je šerijat u daleko većoj meri institucionalizovan.

Prema šerijatskom pravu celokupni ljudski život je organizovan na islamskom pravu, ne samo aspekti privatnog života (verski, moralni i pravni) već i celina života zajednice. Garant takvog karaktera ljudskog života je vrhovni vođa (ajatolah) koji je zemaljski izaslanik Boga, utoliko što ostvaruje božje zakone (Kuran kao božju objavu).

Prema shvatanju Šiita, vrhovni vođa (ajatolah) nepogrešiv je, jer ga Bog čuva od greha i grešaka, zbog čega njegove odluke, bilo verske ili svetovne prirode, ne podležu nikakvim prigovorima. U ustavu iz 1989, donesenim za vreme Hamneija, vrhovnom vođi eksplicitno se pripisuje sposobnost adekvatnog tumačenja skrivenih zamisli Kurana. Iranska teokratija je ideologija apsolutne teokratije u kojoj poslednju reč ima sveštenstvo, tačnije verska vlast ima nesporni primat u odnosu na svetovnu vlast – parlament i predsednik (u međuvremenu ukinuta je funkcija premijera) biraju se na izborima na kojima se nadmeću stranke kao islamske frakcije: ona tvrdolinijska, ortodoksna, i ona sklona intraislamskim reformama.

Svaka sklonost ka transislamskim reformama je protivustavna, te bi se ona onemogućila po svaku cenu. Iako parlament i predsednik imaju značajnu ulogu u vođenju politike, njihova moć nije samostalna, već je podređena moćima institucija čiji se članovi ne biraju na pomenutim izborima, već se postavljaju, i to tako da ih vrhovni vođa može na odlučujući način kontrolisati.

Recimo, Savet čuvara ustava, neposredno odgovoran ajatolahu, ima neprikosnoveno pravo da iz perspektive šerijata, ukida zakone izglasane u parlamentu, da kandidate za parlament, posebno žene, unapred diskvalifikuje ukoliko ne zadovoljavaju stroge kriterijume šerijata. Dakle, pravo žena da budu birane treba shvatiti krajnje uslovno.

Vlast u Iranskoj Islamskoj Republici vrše zakonodavni organ, egzekutiva i pravosuđe, ali oni funkcionišu pod strogim nadzorom ajatolaha. Recimo, vrhovnog sudiju postavlja vrhunski vođa. Ovaj poslednji imenuje i razrešuje predsednika radio-televizije. Samo po sebi se podrazumeva da je ajatolah vrhovni komandant revolucionarne garde i redovne vojske.

Tramp se oglasio, preti i tvrdi da je „novi predsednik Irana“ tražio primirje

Tramp se oglasio, preti i tvrdi da je „novi predsednik Irana“ tražio primirje

Nemali broj naših intelektualaca previđa diskriminatorni porodični zakon unutar iranskog ustava po kojem je muž glava porodice. Muž ima pravo na do četiri žene, dok žena ima samo na jednoga. Pri tome, ženi je neophodan pristanak njenog staratelja – oca ili dede po ocu. Žene ne smeju da voze automobil ni bicikl, niti mogu da napuštaju zemlju.

Muževi tokom sudskog postupka za razvod redovno osuđuju svoje žene da rade bez njihovog pristanka ili na poslovima koji su neprikladni za njih.

Drugim rečima, žene ne mogu da se zapošljavaju ako prethodno ne dobiju pismeno odobrenje svog muža. Stoga prava žena da glasaju i da se zapošljavaju nemaju za posledicu ravnopravnost muškaraca i žena u pogledu njihovih formalnih prava; prava o kojima je reč ne dovode u pitanje suštinu zakona o porodici ni druge zakone kojima se žene diskriminišu. Šerijatsko pravo, ma koliko se težilo ublažiti, ostaje opozit autentičnom parlamentarnom sistemu po čijem ustavu žene i muškarci imaju jednaka formalna prava, dok su stranke različitog ideološkog znaka ograničene jedino formalnim pravilima igre. U parlamentarnom sistemu sve ima alternativu osim formalnih pravila igre.

Huti nastavljaju da napadaju Izrael, rakete ispaljene na „osetljive ciljeve“

Huti nastavljaju da napadaju Izrael, rakete ispaljene na „osetljive ciljeve“

Inače, i pored toga što je Saudijska Arabija, čiji je vrhovni zakon šerijat, proamerički nastrojena, ona je daleko totalitarnija od Irana, jer u njoj ne postoje nikakvi izbori.

Autor je počasni predsednik međunarodne filozofske škole Felix Romuliana

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_75060333",{"video":"2549009","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Politika • 31.03.2026. 18:38 Ko je Svetlana Majski: Nastavnica i nosilac studentske liste koja je dobila više glasova od SNS-a u Kuli

Ko je Svetlana Majski: Nastavnica i nosilac studentske liste koja je dobila više glasova od SNS-a u Kuli

Život • 31.03.2026. 20:11 Izvučena loto sedmica: Evo koliko iznosi glavna premija

Izvučena loto sedmica: Evo koliko iznosi glavna premija

Društvo • 31.03.2026. 21:55 Ceo govor rektora Đokića koji se obratio iz zgrade Rektorata

Ceo govor rektora Đokića koji se obratio iz zgrade Rektorata

Ekonomija • 01.04.2026. 16:07 Stupio novi pravilnik o energetski ugroženom kupcu: Ko ima pravo na umanjenje računa za struju?

Stupio novi pravilnik o energetski ugroženom kupcu: Ko ima pravo na umanjenje računa za struju?

Društvo • 01.04.2026. 10:02 Oglasio se Jugoslav Tintor, advokat rektora Vladana Đokića, nakon upada policije u Rektorat

Oglasio se Jugoslav Tintor, advokat rektora Vladana Đokića, nakon upada policije u Rektorat

© Danas