Iranski islam i iranski ustav |
Odmah da istaknem da se sa ovim poznatim svetskim filozofom (uzgred sam poznanik sa njegovim nekadašnjim saradnikom Kostasom Duzinasa) slažem sa njegovom ocenom da je u ovom ratu na Bliskom Istoku – protiv klerofašističkog iranskog režima, i protiv američkog i izraelskog napada, pri čemu je dodao da ako bi u ovom slučaju Iran pao, to bilo na pogrešan način.
U svom eseju, on pozitivno piše o onim državnicima koji su pripadali reformističkim strujama, posebno Hatmija koji je diplomirao zapadnu filozofiju. Tu je i veoma obrazovan Laridžini koji je između ostalog i napisao nekolike knjige o Kantu.
Ali ovaj se radikalizovao kad su agresori pobili ajatolaha Hamneija, komandanta Revolucinarne garde i druge visoke iranske funkcionere. Štaviše, izgledalo je navodno da bi on mogao da postane novi ajatolah, ali je ipak to postao Hamneijev sin.
No, čini mi se da su reforme u Iranu, prema njegovom ustavu krajnje ograničene iranskim šiitskim islamom. Naime, stranke koje imaju pravo da učestvuju na izborima u stvari su islamske frakcije (one ortodoksnije i one reformističkije), ali bi svaka koja bi radikalnije dovodile u pitanje islam ne samo kao veru već i kao način života, bila bi po kratkom postupku bile zabranjene ili na drugi način onemogućile.
Mada je u Iranu Šerijat labaviji nego u Avganistanu, više fasadno nego stvarno, bitna promena je moguća pod uslovom da iranski islam više ne bude fundament iranskog ustava, iako se hoće, pod pretpostavkom da se ukine šerijatsko pravo.
Žižek nas je upoznao sa činjenicom da su se u Iranu vodila živa teorijska rasprava i pisale knjige. Najzanimljiviji deo bio je onaj o Kantu i rigorizmu ispunjavanja dužnosti koji je, navodno, načinio mnoga zla, za što se ne retko osuđuje čuveni Kantov kategorički imperativ. Žižek sasvim ispravno kritikuje Hanu Arent koja je tvrdila da Ajhmanovo opravdavanje svojih racionalno nepojmljivih zločina ima svoje uporište u Kantovom kategoričkom imperativu, u bezuslovnom ispunjavanju dužnosti. Za razliku od Žižeka, hteo bih ovde da preciznije objasnim Kantov kategorički imperativ ili moralni zakon. Ona reč kategorički je često izvor pogrešnog shvatanja. Kant izvodi moralne i pravne principe iz tzv. čistog praktičnog uma, čistog zato što nije uslovljen iskustvom, tj. rukovodeći se formalno-logičkih pravila mišljenja, pre svega logičkom koherencijom. Time tako Kant moralni zakon odvaja od etičkih koncepcija kojima u osnovi leži iskustvo.
Drugim rečima, oni prvi su neempirijski (njima ne prethodi nikakvo supstancijalno dobro) a drugi su empirijski zato što njima prethodi iskustveno dobro. Ako se kategorički imperativ posmatra iz ove perspektive, onda je taj kategorički imperativ negativni princip zato što nam on ne navode maksime koje mora da sledimo ako želimo da budemo moralni, već maksime koje mora da odbacujemo ako se one ne može univerzalizovati. Recimo Šerijat ne bi mogao položiti test univerzabilnosti.
Iran od Hajdegera do Kanta: Slavoj Žižek o vezi između moralnog zakona i dužnosti
Iran od Hajdegera do Kanta: Slavoj Žižek o vezi između moralnog zakona i dužnosti
Time Kant, kao što mnogi to misle, ne derogira sve etičke koncepcije (tradicije), već samo one koje nisu spojive sa formalnim okvirom koji tvori kategorički imperativ kao negativno načelo. Sleđenje kategoričkog imperativa, u načelu gledano, nije protivno individualnom autonomijom i istovremeno je nespojivo sa naređenjima drugih. Jednostavno rečeno, pogrešno je kantovsku dužnost brkati sa bilo kojom empirijskom dužnosti.
„Sloboda člana društva kao čoveka ja“ – ističe Kant – izražavam u formuli: niko me ne može prisiliti da na njegov način budem srećan (onako kako on zamišlja dobrobit drugih ljudi), jer svako sreću sme tražiti na putu koji se njemu samom čini dobar, ako pri tome samo ne nanosi štetu slobodi drugih da teže nekoj sličnoj svrsi, koja može postojati skupa sa svačijom slobodom prema mogućem opštem zakonu (tj. ne smetati ovom pravu drugih).“
Dakle, u ovom pasažu Kant pokaže da ako moralni zakon prethodi pojmu sreće izvedenog iz iskustva, u takvom društvu će različiti članovi društva moći da odabiraju različite oblike srećnog života. U suprotnom, svi će pojedinci morati prihvatati samo jedan jedini srećan život kao najviše vredan.
Autor je počasni predsednik Međunarodne filozofske škole Felix Romuliana
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
$bp("TargetVideo_73769173",{"video":"2531577","width":"16","height":"9","id":"40420"})
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Komentari Odustani od odgovora
document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})
Region • 16.03.2026. 23:06 Hrvatski ministar: Srbi i Er Srbija ignorišu preporuke vlasti o putovanju u Hrvatsku
Hrvatski ministar: Srbi i Er Srbija ignorišu preporuke vlasti o putovanju u Hrvatsku
Život • 17.03.2026. 16:54 Biljka koju nikako ne treba da sadite u dvorištu: Može oštetiti beton i temelje kuće
Biljka koju nikako ne treba da sadite u dvorištu: Može oštetiti beton i temelje kuće
Život • 17.03.2026. 20:10 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 22. kolu?
Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 22. kolu?
Sport • 17.03.2026. 14:52 Hamad Međedović nije dobio vizu za SAD
Hamad Međedović nije dobio vizu za SAD
Region • 17.03.2026. 09:47 Milanović pred teškom odlukom: Hoće li pozvati Vučića na Brione?
Milanović pred teškom odlukom: Hoće li pozvati Vučića na Brione?