Javnost je šokirana vešću da je Vrhovni sud Srbije, skoro 27 godina nakon ubistva novinara Slavka Ćuruvije, utvrdio da je oslobađajuća presuda Apelacionog suda u Beogradu protiv optuženih bivših čelnika Državne bezbednosti doneta uz povredu zakona.

Ugledni pravnici smatraju ovaj slučaj, okončan 2024. godine, jednim od bitnih za dokazivanje duboke krize našeg društva i države, ali i pravosuđa, i zaključuju da je odluka Vrhovnog suda tek trunka razuma. Ona je doneta kasno i ne donosi očekivanu satisfakciju pravdi, porodici i prijateljima.

Problem je što je ovu presudu doneo Vrhovni sud po vanrednom pravnom leku koji je podnet od strane Vrhovnog javnog tužilaštva. Nažalost, taj kvalitet uvida u dokaze i njihova ocena nije postignuta u postupku po redovnom pravnom leku – postupanju Apelacionog suda po žalbi, iako je krivično veće Višeg suda u Beogradu u ovom predmetu prethodno dva puta donelo osuđujuće presude.

Zbog toga se, ma kako to laicima čudno zvučalo, ne menja izreka prvostepene presude i ne osporava pravnosnažnost odluke Apelacionog suda u Beogradu. Niko za ubistvo nije osuđen, a i odgovornost institucije koja je o tome donela osporenu odluku ostaje bez epiloga. Veliko je pitanje da li će se bilo ko iz organa profesije, npr. Visoki savet sudstva, javno ograditi od takvog rada kolega iz petočlanog sudskog veća čija su imena poznata javnosti, jer stalno pokazuju da nemaju snage, znanja i volje da se javno izjasne o bilo kojoj aktuelnoj temi.

Pre će se sudski hodnici i kuloari baviti pitanjem ko je, kako i zašto u Vrhovnom sudu odlučio da sa ovom pravosudnom istinom izađe na videlo baš sad, nego što će bilo ko da protiv sudija krivičnog veća Apelacionog suda u Beogradu pokrene krivični ili disciplinski postupak. On bi se mogao pokrenuti za krivično delo kršenje zakona od strane sudije iz čl. 360 KZ-a ili za teži disciplinski prekršaj iz čl. 97 st. 2 Zakona o sudijama, jer je na osnovu disciplinskog prekršaja (npr. povrede načela........

© Danas