Prošle nedelje, ministar finansija SAD Skot Besent pokrenuo je program „ekonomski dan D“, čija je namera da se Iran odvoji od svih trgovinskih partnera. Do sada je ova intenzivirana ekonomska blokada samo doprinela eskalaciji rata između SAD i Irana, umesto da ga dovede do završetka.

To se verovatno neće promeniti, jer Kina nije voljna da sarađuje. I to je realnost sa kojom se kreatori politike SAD sada moraju suočiti: Većina mogućih puteva ka trajnom miru vodi kroz Kinu.

Ratovi se završavaju zato što jedna strana odustane, ili zato što se uticajni ljudi na obe strane umore od gubitaka i žele da nastave dalje, ili zato što moćna treća strana nameće mir. Gledano kroz ovu prizmu, sukob između SAD i Irana mogao bi da traje dugo. Tvrdolinijski pristalice na obe strane su sada duboko ukorenjene. Iran se neće predati, SAD neće rizikovati invaziju punih razmera, a Kina, jedina treća strana sa dovoljno uticaja da napravi razliku, izgleda da je sklona samo da posmatra. Besentova kampanja ekonomske izolacije verovatno neće biti odlučujuća bez podrške najvažnijeg trgovinskog partnera Irana.

Potpredsednik SAD najavio istragu o smrtonosnom napadu na venčanje u Iranu: Rezultat direktnog američkog udara?

Potpredsednik SAD najavio istragu o smrtonosnom napadu na venčanje u Iranu: Rezultat direktnog američkog udara?

Ako Kina nastavi da posluje sa Iranom, sadašnje iransko rukovodstvo će najverovatnije preživeti. Bilo kakve pretnje SAD prema Kini ostaju neuverljive, s obzirom na kineski uticaj na snabdevanje kritičnim mineralima potrebnim sektorima koji pokreću ekonomski rast u Sjedinjenim Državama i drugim velikim zemljama. Nedostatak kritičnih minerala znači da nema kompjuterskih čipova – i da nema investicionog buma vođenog veštačkom inteligencijom za SAD.

Iran i SAD su se dogovorili o prekidu vatre u junu, a ubrzo je usledio Memorandum o razumevanju........

© Danas