Analiza dugogodišnjeg člana spoljne službe SAD: Da li bi povlačenje američkih snaga sa Kosova bio pogrešan potez u pogrešnom trenutku?

Zakonodavci iz obe stranke u Kongresu SAD, saveznici u NATO-u i regionalne vlade reagovali su na izveštaj upozorenjem da bi prerano povlačenje moglo destabilizovati krhku bezbednost Zapadnog Balkana i ohrabriti Rusiju i Srbiju.

Sjedinjene Američke Države trenutno doprinose sa oko 600 vojnika u okviru KFOR-a, multinacionalnih mirovnih snaga koje broje između 4.500 i 4.800 pripadnika, i predvode Regionalnu komandu Istok iz baze Bondstil, blizu grada Uroševac.

Ta baza, izgrađena 1999. jedna je od najvećih američkih vojnih instalacija u Evropi i predstavlja ključni logistički i operativni centar NATO-a u regionu, piše Dejvid Kostelančik, dugogodišnji član spoljne službe SAD i nekadašnji zamenik koordinatora za prevenciju terorizma u Birou za borbu protiv terorizma pri Stejt departmentu, u tekstu za Centar za evropske analize.

Američko osoblje na Kosovu pruža širok spektar kapaciteta, uključujući obaveštajne, logističke i komandne podrške.

Oni takođe učestvuju u zajedničkim vežbama i redovnim rotacijama u kojima učestvuju jedinice Nacionalne garde SAD, što odražava kontinuiranu operativnu ulogu misije u održavanju stabilnosti i spremnosti u regionu.

„Kremlj planira operacije otmice svojih građana u inostranstvu“: Ruski istraživački novinari o novom ruskom nacrtu zakona

Ovo područje ostaje veoma sporno od trenutka kada je Srbija izgubila kontrolu nakon intervencije NATO-a 1999. Beograd ne priznaje svog suseda, a prisutni su i redovni pokreti trupa i građanski nemiri.

KFOR deluje pod nadležnošću NATO-a i ima mandat da obezbedi „bezbedno i sigurno okruženje“ i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu.

Pravni okvir za ovu misiju uspostavljen je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je odobrila međunarodno bezbednosno prisustvo nakon završetka rata.

Na početku misije 1999. KFOR je brojao skoro 50.000 multinacionalnih vojnika, uključujući i veliki kontingent iz SAD.

Američke snage su igrale ključnu ulogu u stabilizaciji teritorije u neposrednom posleratnom periodu, kada Kosovo nije imalo funkcionalne institucije niti bezbednosne strukture.

Misija je postepeno prešla sa aktivnog upravljanja sukobom na dugoročno očuvanje mira, a broj vojnika se smanjivao kako se bezbednosna situacija poboljšavala. Uloga SAD ostala je strateški značajna zbog njihove vodeće pozicije u NATO komandnoj strukturi i operativnih kapaciteta.

Unutrašnje političke rasprave administracije Donalda Trampa o Kosovu deo su šireg preispitivanja globalnih vojnih obaveza, koje je bilo očekivano prošle godine, ali još uvek nije objavljeno.

Zvaničnici su naglasili potrebu za efikasnijim raspoređivanjem resursa i podsticanjem saveznika da preuzmu veću odgovornost za regionalnu bezbednost.

Državni sekretar Marko Rubio nagovestio je da Vašington preispituje rasporede svojih snaga u inostranstvu kako bi utvrdio gde su američki vojni resursi najpotrebniji. Ova revizija odražava strateški zaokret ka odvraćanju velikih sila i jača osnovnu misiju NATO-a da brani svoje članice.

Jedan od argumenata odnosi se na raspodelu tereta. Evropske zemlje obezbeđuju oko 65 odsto trupa KFOR-a (Italija trenutno daje najveći doprinos), a američki zvaničnici smatraju da bi one trebalo da preuzmu veći deo preostalih obaveza.

Zagovornici smanjenja američkog prisustva ističu da evropske zemlje imaju resurse i geografsku blizinu da upravljaju stabilnošću na Zapadnom Balkanu.

Ipak, mogućnost povlačenja izazvala je značajnu zabrinutost u Kongresu SAD, bez obzira na stranačku pripadnost. Dvanaest zakonodavaca iz obe stranke upozorilo je 12. marta Rubija da bi prerano smanjenje američkih snaga moglo imati lančane posledice širom regiona.

Oni su naveli da američko prisustvo ostaje ključni faktor odvraćanja od ponovnih etničkih tenzija između kosovskih Albanaca i Srba. Takođe su upozorili da bi povlačenje moglo otvoriti prostor spoljnim akterima, posebno Rusiji, da prošire svoj uticaj na Zapadnom Balkanu.

Evropski saveznici dele slične bojazni. Zvaničnici u NATO-u navode da bi smanjeno američko prisustvo moglo ohrabriti nacionalističke pokrete na severu Kosova, gde etnički Srbi održavaju bliske veze sa Srbijom.

Analitičari takođe upozoravaju da bi nestabilnost na Kosovu mogla da se prelije i na susedne zemlje poput Bosne i Hercegovine, gde su političke tenzije i dalje visoke. Za mnoge evropske vlade, uloga SAD u KFOR-u simbolizuje dugoročnu posvećenost Vašingtona bezbednosti Balkana.

Ova rasprava dolazi u posebno osetljivom trenutku. Kosovo se suočava sa velikom ustavnom krizom, uključujući spor između predsednice Vjose Osmani i premijera Aljbina Kurtija, a odnosi sa Vašingtonom su zahladneli.

SAD su obustavile svoj strateški dijalog sa Kosovom krajem prošle godine zbog poteza Kurtijeve vlade, za koje su navele da su „povećali tenzije i nestabilnost“. U saopštenju o obustavi, američka ambasada u Prištini navela je da su potezi Kurtija „predstavljali izazov za napredak postignut tokom mnogo godina“, bez navođenja konkretnih detalja.

Uprkos raspravi, zvaničnici NATO-a umanjuju značaj izveštaja o mogućem skorom povlačenju. Portparoli KFOR-a i Alijanse naveli su da se ne razmatraju veće promene u misiji i da će broj vojnika i dalje zavisiti od bezbednosnih uslova. Ministarstvo odbrane Kosova takođe je odbacilo tvrdnje da je američko povlačenje neminovno.

„Strateški lepak“: Zašto bi Evropa i SAD imale koristi od prijema država Balkana u EU?

Ipak, sama mogućnost smanjenja prisustva otvara šira pitanja o budućnosti mirovnih misija NATO-a i promenjenoj ulozi SAD u evropskoj bezbednosti. Kako donosioci odluka vagaju strateške prioritete, rasprava o KFOR-u naglašava kontinuiranu važnost i krhkost Zapadnog Balkana.

U svetlu povećane trilateralne saradnje između Albanije, Hrvatske i Kosova, smanjenje broja pripadnika snaga KFOR-a moglo bi Srbija i Rusija protumačiti kao znak zapadnog neodobravanja „minilateralnog“ saveza ove tri zemlje.

S druge strane, ako se SAD povuku iz KFOR-a, ali istovremeno pokažu podršku saradnji između Albanije, Hrvatske i Kosova, saveznici bi i dalje mogli biti umireni, a regionalni destabilizatori obeshrabreni da iskoriste eventualno smanjenje američkog vojnog prisustva, zaključuje Kostelančik.

$bp("TargetVideo_73924403",{"video":"2537031","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Svet • 18.03.2026. 19:02 Ono za šta je Vučiću trebalo osam godina Tramp postigao za godinu dana: SAD prolaze kroz brzi proces „autokratizacije“, navodi se u analizi Gardijana

Ono za šta je Vučiću trebalo osam godina Tramp postigao za godinu dana: SAD prolaze kroz brzi proces „autokratizacije“, navodi se u analizi Gardijana

Život • 17.03.2026. 20:10 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 22. kolu?

Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 22. kolu?

Klimatske promene • 18.03.2026. 08:16 Na Šar planini u Severnoj Makedoniji kamere snimile dva nova balkanska risa (VIDEO)

Na Šar planini u Severnoj Makedoniji kamere snimile dva nova balkanska risa (VIDEO)

Sport • 18.03.2026. 11:02 Slavlje na ulicama Venecuele posle istorijske pobede nad Amerikom u finalu Svetskog prvenstva (VIDEO)

Slavlje na ulicama Venecuele posle istorijske pobede nad Amerikom u finalu Svetskog prvenstva (VIDEO)

Reakcije • 18.03.2026. 11:15 Reakcija Elektrodistribucije: Samo je jedan samočitač Igor Ranković

Reakcija Elektrodistribucije: Samo je jedan samočitač Igor Ranković

© Danas

visit website