Dronovi, plaćenici i nafta: Zašto je propao najnoviji američki plan za Libiju |
Ambiciozni američki plan o ujedinjenju libijskih frakcija, koje su posle pada režima Muamera el Gadafija podelile ovu državu, raspao se u paramparčad posle optužbi da su vlasti istočnog dela zemlje, uz pomoć španskih plaćenika, organizovale napade na naftna postrojenja na zapadu Libije.
Ti napadi, navode libijski mediji, odgovor su na akcije plemena sa juga zemlje, čiji su ciljevi bile snage neprikosnovenog vladara Bengazija, samoproklamovanog feldmaršala Kalife Haftara. Protiv američkog plana ustao i lider islamske zajednice.
Serija eksplozija u kojima su u avgustu uništena skladišta goriva na obodima Tripolija i istraga koja je usledila suštinski su uništili šanse za formiranje jedinstvenih institucija u Libiji, koje je ambiciozno zamislio Masad Bulos, izaslanik za Afriku američkog predsednika Donalda Trampa.
Vlast istočnog dela Libije zabranila ulazak u zemlju građanima Sudana, Eritreje, Etiopije i Somalije
Vlast istočnog dela Libije zabranila ulazak u zemlju građanima Sudana, Eritreje, Etiopije i Somalije
Bulosov plan, prema kojem bi mesto predsednika Libije pripalo feldmaršalu Kalifi Haftaru, dok bi neko iz porodice njegovog najvećeg rivala Abdelhamida Dbeibe postao premijer, pre ovih događaja su, bar načelno, prihvatile obe strane, sve dok vlasti u Tripoliju nisu optužile Haftarovog sina Sadama da je angažovao plaćenike da dronovima unište skladišta goriva u prestonici.
Petodnevni napadi na ta skladišta dodatno su pogoršali ionako kilavo snabdevanje energentima u državi koja je u vreme Muamera el Gadafija tržištu isporučivala tri miliona barela dnevno. U najvećem od skladišta, u trenutku eksplozije nalazilo se oko 4,5 miliona litara goriva, piše RTS.
Priča o tri Libijca i........