Narode moj, kulturo moja, i kako je Majka Ibi očarala Veneciju |
Kao što smo ovih dana mogli da vidimo u TV insertima, ali i da pretpostavimo, zaista je bilo impresivno otvaranje Paviljona Srbije na ovogodišnjem Bijenalu u Veneciji, i po mnogo čemu potpuno jedinstveno – sigurno smo jedina zemlja koja je na čelu delegacije imala ministra kulture protiv koga Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi sudski postupak.
Jedina smo zemlja koja je za predstavljanje na najvažnijoj svetskoj izložbi umetnosti, za koje se biraju najbolji i najsavremeniji radovi i najrepezentativniji umetnici, povela Predraga Đakovića, anonimnog slikara o čijoj višedecenijskoj karijeri ni u Češkoj, gde živi, a ni kod nas nema čak ni relevantnih kritičkih i analitičkih tekstova, o umetničkim nagradama da i ne govorimo, čije je učešće na 61. Bijenalu, i njegova izložba „Od golgote do vaskrsa”, izazvalo vrlo negativne reakcije naše stručne javnosti.
Nikada skandaloznije predstavljanje Srbije na Bijenalu u Veneciji: Državno-ideološka naprava i ćaci propaganda Selakovića i Tamare Vučić
Nikada skandaloznije predstavljanje Srbije na Bijenalu u Veneciji: Državno-ideološka naprava i ćaci propaganda Selakovića i Tamare Vučić
Jedina smo zemlja koja je u svoju delegaciju povela suprugu predsednika, i ceo događaj, koji je zbog umetničke važnosti i ugleda u svetu Srbiju trebalo da predstavi u što boljem svetlu, bio je potpuno ibijevski.
Ministar kulture optužen za falsifikovanje dokumentacije o Generalštabu, koji o kulturi i savremenoj umetnostu, pogotovu vizuelnoj ne zna ništa, kako tvrdi struka, otvarajući naš Paviljon, između ostalog, izjavio je i ovo:
„Ako se, u susretu sa ovom izložbom, istorija otključava u nama, kao naša istorija, istorija ljudskog roda........