Poslednji ispit sam položio iz pritvora |
Moja prababa je prošla Igmanski marš * Sa druge strane, pradeda je prešao Albaniju * Ja sam prešao Cer i Tekeriš na pešačenju do Nedeljica * Detinjstvo sam proveo na relaciji Bor – Kruševac * STAV je oduvek bio ideja * Prvi protest koga se sećam bio je protiv zagađenja
Prošlost je nešto čega se moramo prisećati. Kako dobrih stvari iz prošlosti, tako i stvari na koje i nismo baš ponosni. Prethodnih par meseci, u kućnom pritvoru, imao sam dovoljno vremena da i sam istražujem prošlost sopstvene porodice i to mi je objasnilo neke stvari u pogledu ko sam ja i zašto radim sve što radim.
***
Moja prababa je prošla Igmanski marš. Prsti na nogama su joj amputirani, ali je celog života bila i ostala dosledna. Sa druge strane, pradeda je prešao Albaniju. Ja nisam išao baš tako daleko, ali sam prešao Cer i Tekeriš na pešačenju do Nedeljica prošle godine. Ono što sam osetio na tom pešačenju je nešto za šta je vredno živeti.
***
Nakon preko 100 kilometara hodanja, penjemo se na Cer. To nije samo osećaj lepog, zaista lepog pejzaža, već osećaj ponosa. Ponosa na prošlost, ponosa na sve moje koji su tim istim putevima prolazili. Spoznajom sopstvenih korena dobio sam i deliće odgovora na pitanje zašto radim sve ovo što radim. Jer, kako da ne radim kada imam takve pretke?
***
Bor je mesto mog rođenja, ali nije jedino mesto za koje me detinjstvo vezuje. Uvek je tu bio i Kruševac. Detinjstvo sam proveo na relaciji Bor – Kruševac, jer je tata iz Kruševca, te smo redovno išli kod babe i dede. Bor je grad rudnika i zagađenja, ali i grad Goribora. Sa druge strane, Kruševac je grad istorije i kulturnog nasleđa, tako da sam izgleda pokupio pomalo sa obe strane.
***
Najranija sećanja na Bor su neprestana bezbrižna lutanja po ulicama mog dela grada. Igranje sa brojnom decom iz ulice, a kasnije i otkrivanje popularne kulture. Početak voženja BMX-a u skejt parku, inspirativni ljudi koji su bili u mom okruženju, filmovi poput „Tilva Roš“ koji su mi dali temelje za život. Temelje za borbu i istrajnost uprkos svemu.
***
Kada razmišljam o tom periodu ne mogu da izostavim ekipu iz skejt parka koja je mog mlađeg brata i mene prigrlila kao svoje, iako smo bili dosta mlađi od svih njih. Bor je moj početak dizanja glasa i uvek će me sećati na to kako sam počeo.
***
Sa druge strane, Kruševac je uvek bio grad u kome sam učio ko sam. Grad u koji sam voleo, a volim i dalje, da odem i samo budem tamo. Makar to bilo na par sati ili dana. Kada sam bio baš mali, roditelji su me vodili u Lazarev grad, pokazivali mi gde su živeli moji preci, učio sam o istoriji grada i o tome koliko je bitno negovati kulturno-istorijsko nasleđe. Ne veličati, već zdravo negovati i poštovati prošlost.
***
Osnovna i srednja škola. Period promena i formiranja. U osnovnoj sam igrao basket i nisam bio loš u tome. Kasnije su stigle na red gitare, bendovi i skejt, te je košarka pala u drugi plan. Nisam bio „odlikaš“, ali ni loš đak. Predmeti iz društvenih nauka su uvek bili moja stvar i često sam umeo da ostanem sa profesorima nakon časova kako bi završili neku od debata koja je započeta na času.
***
Lazar Dinić za Danas otkriva kako je izgledalo 7 meseci pritvora: Zatvor me je promenio, spasli su me........