Slom, ili drugim rečima: propast, krah, neuspeh, gubitak kontrole – može se odnositi na društvene, fizičke, mentalne ili emotivne pojave. Najčešće, kod upotrebe reči „slom“, ja, a pretpostavljam i vi, pomislite na živčani slom, a potom i na to da ste u poslednjih trideset i pet godina nebrojeno puta bili na ivici nervnog sloma i da je pravo čudo kako niste završili u ludnici. Ako niste. I ako ovo oko sebe ne smatrate ludnicom.

Nekoliko događaja, odnosno prizora, povod su za ovaj uvod o slomu. U stvari – o slomu države, a sam pojam ćemo kasnije definisati, praveći razliku između sloma države i državnog sloma.

Završio sam „Tozinu“ gimnaziju u Novom Sadu davnih godina prošlog veka, inače rivala „Jovinoj“ gimnaziji – bar smo mi gimnazijalci to tako razumeli. Naravno da vreme briše mnoge gluposti i već dugo i „Jovinu“, a bogme i nekadašnju „Mošinu“ gimnaziju, osećam kao svoje, odnosno kao deo svoje prošlosti.

Više stotina časova nije održano u Jovinoj gimnaziji u protekle tri nedelje: Ugroženo obrazovanje učenika

Zaključana gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“,........

© Danas