Za svađu (mržnju, sukob) je potrebno dvoje, stara je izreka koja olako izjednačeno raspoređuje odgovornost za sukobe, ratove raznih intenziteta i formi. I nije to retka stvar, da se događaji kojima smo svedočili posmatraju kroz neki oblik dvojnosti. Večita borba dobra i zla. Ipak, svi znamo da su događaji, posebno istorijski, malo složeniji. Pa evo malo meandriranja. U ime sećanja.

Recimo, da li bismo mogli, dragi čitaoče – a to pitanje postavljam i sebi i tebi – da povežemo dva ubistva, jedno pre dvadeset tri godine i jedno od pre dve godine? Naime, da li bi se ubistvo 16 ljudi pod nadstrešnicom u Novom Sadu uopšte desilo da 12. marta 2003. godine nije bilo ubistva premijera dr Zorana Đinđića ispred zgrade Vlade? Da li je 16 ubijenih Novosađana posledica ubistva premijera?

Setićete se da je i u jednom i u drugom slučaju egzekutor bila država i da se u oba slučaja prepliću i kriminalne strukture društva bliske vlasti ili makar delovima vlasti. Možda ne možemo izvesti direktnu uzročno-posledičnu vezu, ali sigurno možemo zaključiti da, da dr Zoran Đinđić nije ubijen, društveno-politički ambijent bio bi drastično drugačiji – suprotstavljen kriminalu i korupciji, a ne kao sada pogodan.

U matematici se u dokazivanju neke pretpostavke vrlo često koristi termin „potreban i dovoljan uslov“. U nekoliko prethodnih rečenica mislim da smo, iako se ne radi o matematici, zadovoljili oba kriterijuma. No, stvar je naravno složenija – nismo načeli važno pitanje odgovornosti. I........

© Danas