Za svađu (mržnju, sukob) je potrebno dvoje, stara je izreka koja olako izjednačeno raspoređuje odgovornost za sukobe, ratove raznih intenziteta i formi. I nije to retka stvar, da se događaji kojima smo svedočili posmatraju kroz neki oblik dvojnosti. Večita borba dobra i zla. Ipak, svi znamo da su događaji, posebno istorijski, malo složeniji. Pa evo malo meandriranja. U ime sećanja.

Recimo, da li bismo mogli, dragi čitaoče – a to pitanje postavljam i sebi i tebi – da povežemo dva ubistva, jedno pre dvadeset tri godine i jedno od pre dve godine? Naime, da li bi se ubistvo 16 ljudi pod nadstrešnicom u Novom Sadu uopšte desilo da 12. marta 2003. godine nije bilo ubistva premijera dr Zorana Đinđića ispred zgrade Vlade? Da li je 16 ubijenih Novosađana posledica ubistva premijera?

Setićete se da je i u jednom i u drugom slučaju egzekutor bila država i da se u oba slučaja prepliću i kriminalne strukture društva bliske vlasti ili makar delovima vlasti. Možda ne možemo izvesti direktnu uzročno-posledičnu vezu, ali sigurno možemo zaključiti da, da dr Zoran Đinđić nije ubijen, društveno-politički ambijent bio bi drastično drugačiji – suprotstavljen kriminalu i korupciji, a ne kao sada pogodan.

U matematici se u dokazivanju neke pretpostavke vrlo često koristi termin „potreban i dovoljan uslov“. U nekoliko prethodnih rečenica mislim da smo, iako se ne radi o matematici, zadovoljili oba kriterijuma. No, stvar je naravno složenija – nismo načeli važno pitanje odgovornosti. I tu stvari više nisu crno-bele.

Naime, iako je odgovornost (krivica) za izvršioce ubistva premijera utvrđena, odgovornost je mnogo šira i obuhvata ne samo mnoge društvene javne aktere nego i šire društvene slojeve koji se kriju i izbegavaju odgovornost za izbore koje su činili i koji su doveli ovo društvo u opasnost opstanka.

Ognjen Radonjić: Dok oni vladaju, mi pravdu videti nećemo

Ognjen Radonjić: Dok oni vladaju, mi pravdu videti nećemo

Birajući više puta autoritarnu, nedemokratsku vlast, čija je politička filozofija sukob i mržnja, a operativni kredo „zavadi pa vladaj“, građani Srbije preuzeli su ili makar dele (ne)odgovornost i za ubijene ljude pod nadstrešnicom, i za poginule u padu helikoptera, rampi u Doljevcu itd. O ubijenima i unesrećenima devedesetih da i ne govorimo.

Ipak, o kakvoj se tu dvojnosti radi? Kakve su veze između voljenog vođe, nosioca mrzačke politike, i onih koji su tu politiku na izborima legitimisali? Radi se, u dve reči, o „strahu od života“ promotera mržnje, koji je toliki da se oseća nesigurno ako ne kontroliše i najmanji segment društva. Do koje mere se to izliva u patologiju, bolje će znati stručnjaci od načitanog laika poput pisca ovih redova.

S druge strane, veliki broj vođinih poklonika svoj „strah od života“ pokušava sakriti iza vođe, uveren da je njegovo mrzaštvo i primitivizam odlika snage i moći, a ne straha i kukavičluka. I tako imamo odnos dva „straha od života“ i mržnju prema svemu što te strahove podstiče.

Nije nimalo slučajno da Aleksandar Vučić na svojim propagandnim turnejama te strahove podstiče izmišljajući opasnosti i neprijatelje, pa po potrebi živimo u „zlatnom dobu“, dok samo što nismo napadnuti i od spoljnjih i od unutrašnjih neprijatelja – crvenih Kmera i talibana prerušenih u studente i političke protivnike.

Opet, iza kojeg se AV poklonici kriju. Nisam sam (pretpostavljam) u mišljenju da Aleksandar Vučić, ustvari, ne postoji i da je taj neko ko se tako predstavlja skup mnogih Aleksandara koji su projektovani za razne politike kao propaganda u svrhu održavanja na vlasti. Pa onda, ponekad, iz svakog od ovih propagandnih likova iskoči radikal u svom punom sjaju i volumenu (u poslednje vreme sve češće).

Da se u „nadstrešnici“ ne ponovi pravda iz „Ćuruvije“

Da se u „nadstrešnici“ ne ponovi pravda iz „Ćuruvije“

To je posledica nesavršenosti glavnog glumca – iako skoro savršen, ipak grešan. I ovde imamo slučaj da je broj projektovanih ličnosti pod kodnim imenom Aleksandar Vučić neizbrojiv. Uzmimo to kao primer kome će ime napokon dati neki stručni ljudi iz oblasti marketinga, psihologije, psihijatrije.

U međuvremenu, ako se još uvek bojite, krajnje je vreme da strah odbacite, jer uskoro nećete imati za šta da se plašite. U susret životu, do pobede!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_73852496",{"video":"2531577","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Svet • 18.03.2026. 19:02 Ono za šta je Vučiću trebalo osam godina Tramp postigao za godinu dana: SAD prolaze kroz brzi proces „autokratizacije“, navodi se u analizi Gardijana

Ono za šta je Vučiću trebalo osam godina Tramp postigao za godinu dana: SAD prolaze kroz brzi proces „autokratizacije“, navodi se u analizi Gardijana

Život • 17.03.2026. 20:10 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 22. kolu?

Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 22. kolu?

Klimatske promene • 18.03.2026. 08:16 Na Šar planini u Severnoj Makedoniji kamere snimile dva nova balkanska risa (VIDEO)

Na Šar planini u Severnoj Makedoniji kamere snimile dva nova balkanska risa (VIDEO)

Sport • 18.03.2026. 11:02 Slavlje na ulicama Venecuele posle istorijske pobede nad Amerikom u finalu Svetskog prvenstva (VIDEO)

Slavlje na ulicama Venecuele posle istorijske pobede nad Amerikom u finalu Svetskog prvenstva (VIDEO)

Reakcije • 18.03.2026. 11:15 Reakcija Elektrodistribucije: Samo je jedan samočitač Igor Ranković

Reakcija Elektrodistribucije: Samo je jedan samočitač Igor Ranković

© Danas