Slika ove vlasti je sablasna zgrada bez putnika i žamora |
Uranio je prvi maj 2026. godine, ili je možda zakasnio ili je samo tu da nas podseti na neminovnost prolaska vremena i koliko smo mi ljudi samo materijal za tu veliku mašinu mlevenja vremena. I koliko je naša potreba da pronađemo smisao uvek u cajtnotu.
Godinu i po od pada nadstrešnice u Novom Sadu i – tri godine od zločina u „Ribnikaru“, Orašju i Duboni. Svakodnevno je odavanje pošte šesnaestoro žrtava u Novom Sadu ispred Pravnog fakulteta u Beogradu i podsećanje da odgovora nema i da su odgovorni na slobodi. Da se slobode lišavaju mladi ljudi koji traže odgovore. Pravdu.
Danas pomen u Novom Sadu ispred zgrade železničke stanice. Reporterka N1 pita sagovornika, parafraziram, šta misli o avetinjskoj zgradi železničke stanice već godinu i po dana sablasno praznoj. Sablasnoj ili avetinjskoj nisam siguran.
Nije mi postavljeno pitanje, nisam sagovornik ni učesnik u razgovoru, ali evo odgovaram. Pa prazna i godinu i po neupotrebljavana zgrada železničke stanice u Novom Sadu paradigma je ove uprave što sebe smatra vlašću. O razlikama između uprave i vlasti neki drugi put.
Slika ove vlasti je sablasna zgrada bez putnika i žamora. Ona je krajnji rezultat vlasti, odnosno ljudi na vlasti koji već 35 godina sve čega se dotaknu prazne od suštine i sadržaja.
Demokratija bez poštenih izbora u kojoj je svaka politička ideja koja nije kontrolisana od strane vlasti........