„Ništa nas ne sme iznenaditi“ – preživela parola iz nekog davnog života iz kojeg su mnoge važne i dobre stvari namerno ili po prirodi prolaznosti odavno zaboravljene.

Ne samo da je preživela nego se izborila za počasno mesto u mentalnom kodu ovdašnjih politika i praksi, kojih sam svedok četrdesetak prethodnih godina. Neće ovaj tekst imati tako velike ambicije da inventariše sve dokaze za ovu tvrdnju iz uvoda, jer je sam uvod reakcija autorovog probijanja kroz snegom pokrivene.

Beogradske ulice i saobraćajni kolaps koji već odavno nije neočekivan i u boljim vremenskim uslovima. Dakle, „Ništa nas ne sme iznenaditi“ vremenom je evoluiralo u „Ništa nas ne iznenađuje“, pa sam se, sa većinom ljudi koje sam sreo probijajući se po klizavim snegom pokrivenim trotoarima, složio kako su i gradske službe i gradsko saobraćajno preduzeće kao i svih prethodnih godina iznenadio sneg u januaru pa nigde vozila koje raščišćavaju ulice, a gradski autobusi stoje uparkirani duž beogradskih uzbrdica i nizbrdica sa naravno, letnjim gumama, jer ko će da ih........

© Danas