Nekoliko reči o sreći prosečnog Beograđanina |
„Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.“ Davno, tačnije sedamdesetih godina, je duhoviti i mudri Duško Radović pustio u etar sa vrha Beograđanke ovu mentalnu definiciju Beograđanina(ke) tog vremena.
Naravno da sve teče i sve se menja, pa ova definicija više ne važi makar je njena duhovitost i konciznost za primer. Danas, ukoliko ste krenuli na pijacu ili u prodavnicu u kraju i ako niste izvrnuli nogu, sapleli se i, ne daj bože, polomili kuk ili ako ste krenuli autom i uspeli da se parkirate i nije vas niko psovao ili ogrebao, možete smatrati da ste dan započeli uspešno.
Očigledan je progres koji su nam sve vlasti od devedesetih na ovamo donele, a koliki je naš udeo u svemu tome posebna je tema. Ipak moram priznati da, ma koliko kritičan bio, postoje u Beogradu i dostignuća koja su revolucionarna na svetskom nivou i naslanjaju se na takve revolucionarne događaje kakva je bila teorija relativiteta Alberta Ajnštajna. To što o ovome još ne bruji čitav svet razumljivo je.
I teorija relativiteta je prve učinke u javnom prostoru pokazala tek posle decenije od objavljivanja. Tvorac ove, još uvek u početnom stadijumu, teorije........