Već dugo, predugo živimo u nekim zadatim okvirima, kao u nekom istorijskom usudu koji smo prihvatili kao neminovan, umesto da mu se suprotstavimo i pokušamo da budućnost kreiramo sami, preuzimajući odgovornost za tu buduću istoriju. Svako sutra je već „danas“, a potom i „juče“.

Kakvo će biti sutra zavisi i od nas i od onih kojima koncepti da je sve zadato, drugim rečima koncepti „sudbine“, odgovaraju iz različitih razloga, najčešće lukrativnih, skrivenih iza patriotskih parola i izliva ljubavi prema narodu i državi. Njih treba razotkriti, ismejati i onemogućiti.

Pišem ovaj tekst motivisan studentskim skupom u Kraljevu „Sve se vidi na Vidovdan“, kojem sam prisustvovao kao neko rođen u Kraljevu i kao neko ko podržava studentski pokret. Reakcije na govore i govornike jednog dela opoziciono opredeljene javnosti, kao i eho samih govora, bili su mi dodatni motiv da predložim studentima, ali i opozicionoj javnosti koja ih kritikuje, malo drugačiji pristup ovom problemu.

Pre toga, kako bi rekli u Dnevniku na N1, nekoliko bitnih činjenica.

Većina studenata koji učestvuju u ovom jedinstvenom društvenom projektu rođena je nakon 2000. godine i lično, ali i generacijski, nema nikakvu odgovornost za ratove devedesetih i sumanutu politiku srpskog političkog vrha, ako se to može nazvati politikom, a ne epohalnom glupošću i političkom i ljudskom bestidnošću.

Ova činjenica, dragi studenti,........

© Danas