Kada vi, studenti, insistirate na autonomiji univerziteta, na nezavisnosti sudstva i da policija postupa po zakonu, vi ste prave patriote u habermasijanskom smislu

Pre nedelju dana nas je napustio jedan od najvećih mislilaca 20. i 21. veka, Jirgen Habermas. Njegova smrt nosi duboku društvenu težinu ne samo zbog toga što je bio intelektualni uzor Zoranu Đinđiću, nego i zbog toga što njegova teorija precizno secira anomalije trenutne situacije u Srbiji i svetu.

Čuvena anegdota o Đinđiću koji uskače kroz prozor Habermasove kancelarije jer su vrata bila zaključana, izazvala je Habermasov komentar: „Vi ste ovde ušli kao Sloveni u Evropu“. Taj čin oslikava Đinđićevu, a danas vašu, potrebu da se „upadne“ u krugove razuma koji su često zatvoreni za one sa periferije. Đinđićev mentor nije bio Habermas lično, već njegov učenik profesor Albreht Velmer pa je Đinđić bio svojevrsni Habermasov intelektualni unuk.

Đinđić je, kao i moja malenkost, od Habermasa naučio da intelektualac nema samo obavezu da misli, već i obavezu da javno deluje. Vi nastavljate tu tradiciju „radikalnog reformizma“ koju je Habermas zagovarao, a Đinđić sledio. Ovaj koncept, dakako, nema veze s „radikalima“. NJegovi glavni protagonisti bili su Mahatma Gandi i Martin Luter King, koji su se borili nenasilnim metodama jačanjem komunikativne slobode i javne debate – nasuprot praznim revolucionarnim fantazijama radikalne levice, koja je prisutna i u Srbiji.

Vlast se sprema na ukidanje autonomije univerziteta: Prvi korak je već napravljen u Novom Sadu

Vlast se sprema na ukidanje autonomije univerziteta: Prvi korak je već napravljen u Novom Sadu

Jedan od Habermasovih najvažnijih doprinosa je analiza „javne sfere“ prostora u kojem se formira javno mnjenje kroz racionalno-kritičku debatu. Habermas je otkrio problem „refeudalizacije“ javne sfere, proces u kojem građani gube ulogu aktivnih učesnika i postaju puki pasivni potrošači političkog spektakla i kampanja.

U Srbiji mediji sa nacionalnom frekvencijom, uključujući i RTS, predstavljaju paradigmatičan primer te refeudalizacije. Umesto da mediji služe kao forumi za debatu, oni su kuhinja za širenje mržnje i laži. Habermas bi u ponašanju tih medija prepoznao „manipulativnu publicitetnost“ – korišćenje simbola i emocionalnih provokacija kako bi se onemogućio svaki........

© Danas