Pre deset godina fudbalski klub Lester Siti je osvojio titulu prvaka Engleske. Sezona je bila na više načina neobična, sa prethodnih dvanaest godina dominantnim Mančester Junajtedom, Mančester Sitijem i Čelzijem koji su iz raznih razloga ispali iz trke još na izmaku zime.

Lesterov relativno iznenađujući proganjač tokom proleća je postao Totenhem, klub koji je poslednji put bio prvak 1961. godine; ipak, velikan čiji vlasnici u tim i infrastrukturu ulažu nemerljivo veći novac od Lesterovih. Najbolji pokazatelj zemljotresa koji se dogodio je da su kladioničari šanse Lestera da bude prvak pre početka sezone odredili kvotom 5000:1.

Trener je bio Italijan pred penzijom Klaudio Ranijeri koji je pre toga bio selektor grčke reprezentacije i uspeo da u Atini izgubi od Farskih Ostrva. Branio je Kasper Šmajhel, blizu tridesete i još uvek u očevoj gigantskoj senci. U Ranijerijevom „katenaču“ bez libera centar odbrane su činili kapiten Ves Morgan, Englez poreklom sa Jamajke (za čiju je reprezentaciju i igrao) koji pre tridesete godine života nije „omirisao“ prvu ligu i Nemac Hut, „škart“ iz velikih klubova koji je sličio „komm, junge!“ trokrilnom ormaru iz prvog „Indijane DŽonsa“.

Vladimir Putin na vertikali moći

Vladimir Putin na vertikali moći

Levo je bio Austrijanac Fuhs, desno Englez Simpson. Sredinu su „držali“ Englez Drinkvoter i Francuz Kante, prvi nevidljiva osovina, drugi sveprisutna napast. Od gola pa do daljine sa koje nema svrhe šutirati ili razmišljati o završnom dodavanju je bio „beton“, područje u kojem protivnički igrač nije mogao da provede više od par sekundi sa loptom u nogama, a kad bi ista otišla na stranu Lesterova odbrana je uredno čistila očajničke centaršuteve. Naime, bočni bekovi Fuhs i Simpson su, za razliku od današnjih ofanzivnih kolega koji „vise“ kod protivničkih šesnaesteraca a fudbal je sve smrtnije dosadan, retko prelazili centar.

Posledica toga je bila da je navalni sektor imao zadatak da........

© Danas