Plavi tim iz rejona „Šipka“ |
Bilo je to u januaru 2025. godine.
Prva šetnja studenata ka Novom Sadu, i u Novoj Pazovi devojka sa FON-a koja je van sebe.
„Ja bih sve izgrlila i izljubila. Ja bih sad išla do Rusije. Do Rusije, ako treba“.
Kriminalni, amoralni, bezobzirni paraljudski užas koji je 1. novembra 2024. ubio šesnaest osoba probudio je svest o veličini života i svega najvrednijeg što ga tvori.
Svest o iskrenosti, borbi za pravdu, trpljenju bola kada se zna da je to zalog.
Devojka je bila toliko srećna u poduhvatu izazvanom tugom i očajem.
Osmog marta iste te godine, članovi sektaške bande koja je okupirala državu dobili su nalog iz centrale da postave štandove i ženskim prolaznicama dele cveće.
Bližio se, ispostaviće se, najveći protestni skup u istoriji Srbije, možda i Balkana, a režim je u svoj svojoj genijalnosti odlučio da provocira.
Na Vidikovcu je tridesetšestogodišnji muškarac, inicijala D.B., podlegao prirodnom porivu i uputio im ne baš birane reči.
Neko od prisutnih članova sekte ga je udario, s leđa, i onda je počelo…
„Mamu vam jebem! Šta radite to?! Delite sveće?!“
Bes je usmerio ka štandu koji je počeo da demolira dok je njegova trogodišnja ćerka vikala „Tata!“, pokušavajući da se otrgne od mame i da ga zagrli.
Što se i desilo, i grlila ga je za nogu dok je on nastavio da viče na gnjide u ljudskom obličju.
Rasplakao sam se tada, dok sam gledao obe manifestacije duše, jednu ljubavi, drugu besa.
Tih dana je on, ili oni, ili kako god da nazovimo „to“ sa čim smo imali posla prethodnih desetak godina, pao i samo se čekalo kada i kako.
Desio se zvučni ili vorteks top, leta 2025. prebijanje Valjevaca i trovanje Novosađana hemijskim sredstvima, i od tada je ljudima bilo jasno da imaju posla sa zlikovcima koji su spremni da........