Ispostavilo se da ideja održavanja revije filmova – što Belgrade Film Festival zapravo jeste, barem trenutno – u relaksiranom terminu između zimskog i sretenjskog raspusta uopšte nije loša.

U okolnostima kreativne improvizacije, filmovi koji bi se dodatno ubajatili do nekadašnjeg martovskog termina FEST-a prikazani su na nepretenciozan način, a jedino ostaje pitanje finansijske isplativosti ove ka cilju zarade usmerene manifestacije.

No, to nije moj problem već onih koji je organizuju, i koji su mudro promovisali svoj poduhvat informacijom da egzistira potpuno nezavisno od državnih, u prevodu ćacijevskih institucija.

Sa druge strane, režimski oficirčići i vojničići kojima je dato da se igraju sa organizmom FEST-a u stanju kliničke smrti najavljuju nekakav četvorofilmski događaj u Sava centru krajem februara.

Čini se da je u njihovom delanju bilo i izvesne upotrebe uma, te je kao ključni adut za „prodaju cigle“ odabran novi film Olivijea Asajasa u kojem Džud Lou igra Putina; dakle, nešto što deluje privlačno za tip gledaoca koji se sve više „oštri“ za buduće učešće u svrgavanju kriminalne vlasti.

Mene, recimo, „Čarobnjak iz Kremlja“ zanima zato što smatram da je Asajas jedan od poslednjih relevatnih filmadžija (namerno koristim taj termin) koji su nam ostali, a takođe je i kompleksan mislilac, nesklon pojednostavljivanju i bilo kakvoj propagandi.

Naravno, neću ga gledati na režimskom šibicarenju već ću sačekati kada bude dostupan u bioskopskoj ili kućnoj distribuciji.

Uopšteno, savetujem da sada primenite taktiku ignorisanja, a ukoliko se FEST u oktobru nekim čudom dogodi eventualno........

© Danas