Dejan Simjanović (1951 – 2025) |
Dejan Simjanović, moj otac, rođen u Beogradu 1951. godine, iznenada je preminuo 30. decembra.
Odmah sam znao da se neću dvoumiti da li da držim govor pre kremacije, da bih potom i čuo da je jednom prilikom rekao: „Ja sam držao govor mojoj tašti, a meni će Paja“.
Znači, znao je, i očigledno ga je pomalo zanimalo kako bi poslednji nastup mogao izgledati.
Bilo je muzike.
„April Come She Will“ Sajmona i Garfankela, jer Dejan Simjanović je jako voleo film „Diplomac“.
Na ostrvu Jakljan, sredinom šezdesetih, sa razglasa je za razbuđivanje kolektiva puštao „She’s a Rainbow“ Stonsa, a za ovu priliku sam odabrao pesmu „Long Long While“.
Bilo je i drugih, iz ere čije ideale nikada nije napustio.
Za kraj, „That’s How Strong My Love Is“ Otisa Redinga.
Lepo je i nezgodno kada u priličnoj meri poznajete svoje roditelje i kada oni poznaju vas.
Sve je bilo predodređeno i samo je trebalo postupiti, ne sprečavati, dozvoliti da se dogodi.
Bio sam svestan i da bi mu bilo drago da moj govor zahvati malo šire, da iz njega može da se izvede nekakav zaključak, pa je za biografski ugao obavezu preuzeo jedan od njegovih najboljih prijatelja.
Stoga, čini mi se da ima smisla i ukusa podeliti ga i na ovom mestu…
Na koncu, Dejan Simjanović je čitao Danas od........